Ovakva situacija nastavljena je i u prvoj polovini ove godine, do privremene zabrane koja je trajala dva meseca izvezeno je devet miliona maraka voća, a nastavljena je i protekla dva meseca, prenosi RTRS.

Da zabrana izvoza nije bila u avgustu, kada je najveća ponuda voća i povrća, izvoz je mogao biti veći nego prošle godine. Od planiranih 1500 tona šljive, majevički voćari, u Rusiju su izvezli samo 250 tona.

- Kapacitet naših voćara je 3-4 hiljade tona, s obzirom da iz godine u godinu, rod se povećava, zasadi su veći - naveo je proizvođač i otkupljivač Milo Stojić.

Veća ponuda znači sigurniji plasman. Ali, treba vratiti izgubljene kupce. Mladen Lazić, koji godišnje proizvodi 2000 tona povrća, obnovio je saradnju i na rusko tržište plasirao 500 tona robe. Uskoro ide i nova pošiljka.

- Oko Nove godine treba da počne izvoz. Uz paradajz , papriku i salatu , mislim da će da ide i kupus jer u Semberiji ima kupusa po prihvatljivoj ceni - kaže povrtar Mladen Lazić iz Golog Brda u Bijenjini.

Kapacitet domaće proizvodnje mnogo je veći od realizovanog izvoza koji bi mogao da bude bolji kada bi institucije BiH potpisale ugovor o slobodnoj trgovini sa Rusijom i tako ostvarili bescarinski izvoz.