Uz pomoć donatora i lokalne zajednice, oko 30 porodica je dobilo plastenike u kojima proizvode povrće u kraju koji je nadaleko poznat po proizvodnji šljive, jabuke, kruške i dunje.

Poslednje tri godine kroz program samozapošljavanja oko 30 porodica krenulo je u povrtarsku proizvodnju i tako obezbeđuju novac za život.

Tročlana porodica Nikolić iz Zabrđa povrće proizvodi na 1.200 metara kvadratnih plasteničkog prostora. Jedan plastenik od 400 kvadrata dobili su od UNDP, a ostale su podigli sami.

- U svim plastenicima je paprika roga jer je nema dovoljno na našim prostorima pa je potražnja velika, a cena povoljna. Prošle godine smo proizvodili paradajz i sve smo prodali kod kuće. Zadovoljni smo zaradom - kaže Ruža Nikolić.

Petar Mihajlović iz Ugljevičke Obriježi je početnik u povrtarskoj proizvodnji. U plasteniku od 400 kvadrata očekuje do pet tona paprike.

- Mnogo znače saveti stručnjaka. Koristim seme iz instituta, primenjujem sve agrotehničke mere, proizvodim zdravo i kvalitetno povrće. Plasman je obezbeđen i nameravam iduće godine da povećam površine pod povrćem - kaže Mihajlović.

Razvojem povrtarske proizvodnje lokalna zajednica nastoji da reši bar deo problema nezaposlenosti.

Direktor Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća Ugljevik Milorad Jovičić kaže da je plastenička proizvodnja povrća na ovom području vrlo perspektivna.

- Nastojimo da animiramo ljude koji su nezaposleni da proizvodnjom povrća obezbede egzistenciju. Pomoći će opština, ministarstvo, a očekujemo i strane programe, donacije i kredite. Imamo resusre, klimatske i prirodne preduslove i vredne poljoprivrednike. Uz malo podrške ovo bi mogao za njih da bude solidan izvor prhoda - kaže Jovičić.

Kornišon i malina

U Ugljeviku je sa 30 porodica ugovorena proizvodnja kornišona, a u planu je podizanje zasada maline u saradnji sa semberskim proizvođačima.

Poljoprivreda je i jedan od strateških pravaca razvoja ovog područja, a godišnje se za razvoj ove grane izdvaja oko 10 odsto novca iz lokalnog budžeta, koji iznosi blizu 10 miliona.