Unija udruženja poslodavaca RS tražila je od premijera i ostalih članova Vlade Republike Srpske smanjenje stope doprinosa za osiguranje od nezaposlenosti sa 0,8 na 0,3 odsto koji se obračunava na bruto platu. U Vladi Republike Srpske spremni su na smanjenje ovog doprinosa, ali najvjerovatnije na 0,5 odsto.

– Takav dogovor smo postigli načelno na sastanku s premijerom Radovanom Viškovićem u petak u Milićima. Manji doprinos na nezaposlenost bi trebalo da stupi na snagu od Nove godine – objašnjava za Srpskainfo Saša Trivić, član Unije udruženja poslodavaca Republike Srpske.

On ističe da trenutno u ovom nametu ima prostora za rasterećenje poslodavaca u poslovanju, jer taj novac ide direktno u Zavod za zapošljavanje RS, odnosno ne ide u budžet i ne služi za isplatu plata budžetskim korisnicima.

– Dakle, taj novac služi za podsticaj poslodavcima za zapošljavanje. Međutim, to se pretvorilo u socijalnu politiku, pa tako imamo projekte za zapošljavanje Roma, za žene žrtve nasilja i slično. Ne treba poslodavci da rješavaju te probleme i mi na to ukazujemo već duže vrijeme – ocjenjuje Trivić.

Kako kaže, Zavod za zapošljavanje RS nije ni trošio sve pare i ostvarivao je suficit. To je samo još jedan od razloga zbog kojeg su poslodavci tražili da se smanji ovaj namet.

Inače, doprinos za osiguranje od nezaposlenosti je od 1. januara prošle godine smanjen sa jedan na 0,8 odsto, a ta razlika je samo „prebačena“ na doprinos za dječju zaštitu, koji sada iznosi 1,7 odsto.

Premijer Republike Srpske Radovan Višković je izjavio da je sa poslodavima razgovarao o aktuelnim problemima i zakonskim rješenjima koja mogu da unaprijede poslovni ambijent u Republici.

– Vlada Republike Srpske ima izuzetno dobru saradnju s Unijom poslodavaca, čiji su predstavnici prezentovali efekte Memoranduma iz 2017, pri čemu smo zajedno konstatovali da je više od 85 odsto mjera iz tog dokumenta ili realizovano ili je u finalnoj fazi realizacije – naveo je Višković.

Premijer je potvrdio da Vlada trenutno radi na kreiranju budžeta Republike Srpske i mjerama ekonomske politike za narednu godinu, te poručio da će sve kvalitetne sugestije sa terena biti uvrštene u konačni dokument.
On je slične sastanke najavio i u drugim regijama, kao i sa Privrednom komorom Srpske, na partnerskoj osnovi.

U Privrednoj komori Republike Srpske, koja gotovo deceniju traži smanjenje zbirne stope poreza i doprinosa, odnosno vraćanje opterećanja na rad na nivo iz 2008. godine, nisu komentarisali najavljeno smanjenje doprinosa na nezaposlenost.
– Naši predstavnici nisu bili na sastanku pa nismo u mogućnosti to da komentarišemo – kratko su poručili iz Privredne komore Republike Srpske.

Po Zakonu o doprinosima, poslodavci u Republici Srpskoj imaju obavezu da na bruto platu plaćaju doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje (18,5 odsto), za zdravstvno osiguranje (12 odsto), za osiguranje od nezaposlenosti (0,8 odsto) i za dječiju zaštitu (1,7 odsto).

Takođe, na zahtjev poslodavaca Vlada će najvjerovatnije prihvatiti da od naredne godine ukine jedan parafiskalni namet – rentu za pretvaranje poljoprivrednog u građevinsko zemljište. Od lokalnih zajednica biće zatraženo da ukinu rentu za izgradnju poslovnih objekata.

Refundacija bruto plate za porodilje
Vlada Republike Srpske od naredne godine u potpunosti preuzima finansiranje plata porodilja dok su na porodiljskom bolovanju.

Alen Šeranić, ministar zdravlja i socijalne zaštite RS, naglašava da će novim zakonom poslodavcima biti refundirano 100 odsto bruto plate za vrijeme porodiljskog bolovanja.

– Time će poslodavci biti rasterećeni, a majke neće imati bojazan od otkaza – ocijenio je Šeranić.

U ranijem periodu je poslodavcima iz sredstava Javnog fonda za dječiju zaštitu vraćana samo neto plata, da bi od 2018. godine počela refundacija pola bruto plate, od prošle godine 80 odsto, a od naredne godine taj trošak prelazi na državu, koja i jeste zadužena za pronatalitetnu politiku.

Takođe, Vlada Republike Srpske u Zakonu o dječjoj zaštiti briše odrednicu „šest mjeseci prije rođenja djeteta“, pa će sve majke dobijati naknadu, bez obzira na to koliko su vremena nezaposlene. Ova naknada iznosi 405 KM mjesečno.

– Ovo je važna poruka, i s aspekta demografske politike i s aspekta stava Srpske prema ženama – naglašava Šeranić.