Oni objašnajvaju da je keš „jeftiniji“ i nema provizija, ali sa druge strane, u slučaju krađe kartice, to ne znači automatski da je ukraden i novac.

Istovremeno, dodaju, da i kartice treba mudro koristiti kako njihovi vlasnici na kraju ne bi platili papren ceh zbog provizija, kako bi izbjegli dupla plaćanja kursnih razlika, ali i kako bi stepen bezbjednosti bio što veći.

Podizanje novca na bankomatima u inostranstvu košta od jedan do tri odsto ili minimalno 3-5 evra po transakciji. Za plaćanje u radnjama provizije su oko jedan odsto, ali nije redak slučaj da kod pojedinih kartica plaćate kombinaciju provizije u određenom procentu i fiksne naknade, recimo, dva odsto plus dva evra.

Neki od savjeta bankara jeste da uštede tako što će podići određenu sumu na bankomatu jednom ili bar manje puta dok su u inostranstvu, jer ako podižu po 20-ak evra više puta, banka će im svaki put računati proviziju.

U NLB banci, na primer, ukazuju da je u inostranstvu povoljnije plaćati karticom robe ili usluge, nego podizati novac sa bankomata, a onima koji baš moraju da podignu, savetuju da to čine prije sa debitnih nego kreditnih kartica – zbog niže provizije.

Takođe, savjetuju da kartice te banke građani koriste, bez provizije, na bankomatima članica NLB Grupe, dok se provizija za podizanje novca bankomatima drugih banaka tarifira u skladu sa poslovnom politikom svake pojedinačne banke, objašnjavaju.

Ukoliko kod nekih trgovaca u inostranstvu na displeju POS terminala ili bankomata budu ponuđene opcije iznosa iskazanog u dinarima ili u lokalnoj valuti, NLB savjetuje dinare, zbog povoljnijeg kursa.

U toj banci preporučuju i da prije polaska na put kontaktirate sa svojim bankarom i provjerite validnost i limit na kreditnim karticama. Takođe, da ponesete dvije međunarodne platne kartice, jer neki kartičarski brendovi nisu priznati u svakoj zemlji, a i zato što u slučaju gubitka, krađe ili oštećenja jedne kartice – tu je druga.

„Radi sigurnosti klijenta, ograničavamo dnevne iznose podizanja gotovine, a broj transakcija i iznos je u nekim zemljama van Evrope dodatno ograničen. Zato, pre putovanja u svojoj banci proverite da li imate ograničenja za zemlju u koju putujete. Na vaš zahtev, ona mogu da se koriguju ili ukinu“, poručuju iz NLB banke.

Zamjenik predsjednika Izvršnog odbora Rajfajzen banke Petar Jovanović savjetuje građanima da u inostranstvu prije koriste kartice nego gotovinu, jer je, ističe on, rizik od zloupotreba manji.

„Mora se voditi računa i gde se čuva PIN kod, jer on ne sme biti u istom novčaniku gde je i kartica. U tom slučaju, ako se zloupotreba i dogodi, ko god da je ukrao karticu ne može je upotrebiti bez PIN koda“, rekao je Jovanović.

Građanima se ne savjetuje da podižu više puta manje iznose, recimo, da podižu po 20 evra više puta dnevno ili svakog dana, jer onda plaćaju više na ime provizije.

„Provizije na korišćenje bankomata u inostranstvu su veće nego u zemlji, pa u tom smislu, građani koji podižu veće iznose, platiće manje na ime provizije“, rekao je on.

Jovanović je dodao i da bi trebalo pratiti poruke na mobilnom telefonu, za slučaj da dođe do zloupotrebe, da vlasnik kartice može da kontaktira banku i da je blokira.

U Narodnoj banci Srbije ukazuju da svaki vid plaćanja nosi određene rizike, ali je platna kartica, zbog zaštitnih mjera za korisnika ipak bezbjednija od gotovine, mada može biti nezgodnija opcija jer se dešava da, narocito u manjim turističkim mestima, u objektima ne može da se plati karticom jer nema POS terminala.

„Prednost kartice u odnosu na gotovinu je i u tome što njen gubitak ne mora istovremeno da znači i gubitak novca, pod uslovom da vlasnik brzo reaguje. Banka, po Zakonu o platnim uslugama, ima obavezu da blokira karticu i na taj nacin eliminiše mogućnost njenog neovlašćenog korišćenja“, rekli su Tanjugu u NBS.

Visina provizije za korišćenje bankomata u inostranstvu, kako dodaju, razlikuje se zavisno od vrste kartice, iznosa koji se podiže, ali i same banke.

Ukoliko nema mogućnosti da se na prodajnom mjestu plati karticom, te je opcija podizanje novca sa bankomata, NBS savjetuje građane da koriste debitnu karticu, budući da su provizije najčešće niže nego po osnovu korišćenja kreditne kartice.

„Neke banke u inostranstvu ne naplaćuju proviziju za podizanje novca debitnom karticom ukoliko imaju takav ugovor sa bankom izdavaocem u Srbiji. Česta je zabluda da banka u inostranstvu neće naplatiti proviziju za podizanje s bankomata iste bankarske grupacije kao banka izdavaoc. Podizanje novca s bankomata bez provizije moguće je samo ako su banke međusobno regulisale to pitanje“, objašnjavaju u NBS.

Građani koji koriste karticu koja zadužuje dinarski račun, prema savjetu centralne banke, morali bi da uzmu u obzir i troškove konverzije, što opet zavisi od vrste valute i banke.

„Troškova konverzije valuta neće biti ako korisnik poseduje devizni račun u istoj valuti, povezan s platnom karticom. Ako ipak plaća u valuti koja je različita od one na njegovom deviznom računu, trebalo bi da zna da će banka u tom slučaju uraditi duplu konverziju“, navode u NBS ilustrujući primjerom da, ako je robu i usluge plaćao u dolarima, a devizni račun mu je u evrima, banka će prvo konvertovati dolare u dinare, a zatim još jednom dinare u evre.

Postupak plaćanja karticom vezanom za dinarski račun je takav da će banka, nakon konverzije, automatski rezervisati sredstva na dinarskom računu klijenta u odgovarajućoj dinarskoj protivvrednosti.

U NBS-u kažu da rezervisanje ne znači da je banka naplatila uslugu korišćenja kartice i zadužila račun, već samo da klijent nema dalju mogućnost raspolaganja tim novcem.

Ovo je, kažu, važno jer, ako je plaćano u trenutku kada se ne obavlja platni promet, uveče ili tokom vikenda, banka će kasnije zadužiti račun, i to za onaj iznos u dinarskoj protivvrednosti po kursu važećem na taj dan.

„To znači i da, ako je u međuvremenu došlo do promene vrednosti dinara, sredstva koja će biti skinuta s dinarskog računa, mogu biti različita od onih koja su ranije rezervisana“, kažu u NBS.