Čuvarkuća nije lijek, ali je vijekovima dio narodnih vjerovanja i kućnih običaja. Upravo taj stari običaj i danas budi radoznalost.

Šta se zapravo krije u listu čuvarkuće?

Čuvarkuća, latinski Sempervivum tectorum, spada u sukulente. List je pun bistrog, sluzavog soka, nalik onom iz aloe vere, i upravo je taj sok razlog svemu. U njemu su tanini, sluzave materije, organske kiseline i jedinjenja iz grupe polifenola, koja se u biljnom svetu vezuju za antioksidativno djelovanje.

Ukus je oštar i kiselkast, pomalo kao nezrela jabuka, i ne prija svima. Zato se 3 lista čuvarkuće tradicionalno jedu brzo, na prazan stomak, čim se ustane, prije kafe i doručka. Jedni ih žvaću, drugi samo isisaju sok, a ostatak bace.

Kako se čuvarkuća kod nas oduvijek koristila?

Najduže i najšire upotrebljavala se spolja. Prelomljen list stavljao se na ubod insekta, žulj ili opekotinu od sunca, jer sluzav sok hladi kožu i smiruje peckanje. Kod nas je najpoznatije nekoliko kapi soka u uvo kod bola, mada je baš tu potreban najveći oprez, o čemu niže.

Upotreba na usta je mlađa i ređa. Uz listove čuvarkuće ujutru obično idu priče o boljem varenju, mirnijem stomaku i lakšem početku dana. Riječ je o iskustvima koja se prenose, a ne o dokazima.

Šta istraživanja potvrđuju, a šta je samo priča

Ovde treba povući jasnu granicu. Laboratorijska ispitivanja ekstrakata ove biljke pokazuju antioksidativno i blago antimikrobno delovanje, što se i očekuje od biljke bogate taninima i polifenolima. Ali to je ispitivanje u epruveti, ne kod čovjeka.

Kliničkih studija na ljudima praktično nema. Nijedno istraživanje ne pokazuje da jutarnja navika sa čuvarkućom snižava pritisak, šećer ili holesterol. Ko to tvrdi, prodaje priču, a ne podatak. Biljka se i dalje vodi kao tradicionalna, ne kao terapija.

Ko sa čuvarkućom treba da bude oprezan?

Trudnice i dojilje ne treba da je uzimaju na usta, prosto zato što nema podataka o bezbednosti. Isto važi za malu decu. Ako pijete terapiju za pritisak, lekove za štitnu žlezdu ili razređivače krvi, pitajte svog lekara pre nego što bilo šta uvedete, i nikako ne menjajte propisanu terapiju.

Sok ne ide u uvo ako postoji sumnja na probušenu bubnu opnu. Kod nekih se javi crvenilo ili peckanje kože, pa je pametno prvo probati na malom delu podlaktice. Ako bol u uvu prati groznica, gnojav iscedak, nagli pad sluha ili bol koji vas budi iz sna, to više nije stvar za kućni savet, već za lekara istog dana, prenosi Krstarica.