U razgovoru za američku mrežu Ej-Bi-Si priča kako je 1936. godine počela da radi u Akademiji „Kalver“, gimnaziji u istoimenom gradu u Indijani, jer poslije završene srednje škole nije imala dovoljno novca da upiše univerzitet.

Kao i prvih dana kada je imala svoju malu kancelariju, Elizabet Dejvis i danas koristi pisaću mašinu i piše naliv-perom dok obavlja svoje svakodnevne poslove.

„Nisam planirala da ovdje budem toliko dugo, a za to vrijeme bilo je mnogo promena, ali mogu da uradim sve što mi je potrebno i na pisaćoj mašini“, objasnila je gospođa Dejvis zašto nikada nije prešla na kompjuter. Uz to, ona upozorava da je uvijek dobro sačuvati papirne kopije svih dokumenata.

Elizabet Dejvis obožava svoj posao i svakodnevno dolazi da radi u školi, a to joj pomaže da prevaziđe usamljenost, otkako je njen suprug preminuo 2004. godine.

„Srećna sam, jer otkako mi je suprug preminuo, kod kuće sam sama, ali preko dana sam u školi, okružena ljudima i oni kažu da dobro radim“, rekla je gospođa Dejvis.

Živi potpuno samostalno u svojoj kući, a do posla i nazad svakog dana vozi je koleginica iz komšiluka, jer kaže da je prestala da vozi pošto „nije baš bezbjedno da sama izađe na put“.