Zašto se “Crni petak” i Međunarodni dan bez kupovine, novotarije pristigle sa američkog kontinenta pre nekoliko godina, nisu primile, nije teško zaključiti.

I ekonomisti i marketing stručnjaci, kao i aktivisti u potrošačkim udruženjima, postavljaju istu dijagnozu: u Republici Srpskoj, kao i u drugom delu BiH, ogromna većina ljudi je siromašna. A siromašni, zna se, kupuju samo kad moraju i ono što moraju. Bio crni petak, ili šarena subota, najjeftinija hrana i garderoba su najprodavaniji artikli, kaže Murisa Marić, izvršna direktorka Udruženja građana “Don”.

Uz to, dodaje Marićeva, mi smo na periferiji interesovanja zapadnih kompanija i pokreta.

- Kod nas se ovi datumi ne promovišu kao drugde u svijetu. Mi inače ne pratimo istinski svijetske i evropske trendove, samo ih propustimo kroz medije – kaže Murisa Marić.

Statistike pokazuju i da uvoz u RS stagnira, a ekonomista Predrag Duduković je nedavno upozorio da pri tom uvoz skupljih i luksuznijih roba od početak 2017. znatno opao, što svedoči o padu kupovne moći.

Tamo gde je kupovna moć mala, malo je i interesovanje trgovaca.

Kad je u pitanju uvoz (anti)konzumerizma sa Zapada, poznavaoci prilika ukazuju da je situacija i u drugim eks jugoslovenskim državama slična kao u RS i BiH. Tako su mediji zabeležili da je i u Hrvatskoj, mada su njeni građani ipak platežno sposobniji od južnih i istočnih komšija, “Crni petak” i ove godine doživeo fijasko.

- Pojedine trgovine i trgovački lanci su nekoliko dana pre petka naduvavali cijene, kako bi ih tog dana vratili na staro, dovodeći kupce u zabludu da se radi o enormnim sniženjima. To što su kompanije dan ranije zasule e-mailove i Facebook profile ponudama tipa “ne propustite”, nije im pomoglo. Kao i uvek, “Black Friday” u Hrvatskoj može se svesti na “tresla se gora, rodio se miš” – preneli su hrvatski portali, dodajući da pojedine multinacionalne kompanije nisu za “Crni petak” imale ista sniženja u Hrvatskoj i BiH, kao u zapadnim zemljama, gde se roba uglavnom prodavala po cenama sniženim od 80 do 90 odsto.

Tako je u BiH većina roba snižena za samo 20 ili 30 odsto. Murisa Marić ocjenjuje da to nisu popusti vrednji pažnje i da se takva sniženja sreću svakodnevno, dok je na zapadu “Crni petak” dan za koji se štedi da bi se kupovalo.

- Čak ni za higijenu i kozmetiku, a to je roba koja se troši mnogo više nego tehnika ili garderoba, strani trgovački lanci nemaju ista sniženja kod nas, kao recimo u Nemačkoj ili Austriji. Očigledno je da im i bez toga posao dobro ide, jer ovde nemaju pravu konkurenciju. Zato potrošač trpi, država ne štiti potrošača, a što je najparadoksalnije građani se uopšte ne bune zbog svega toga – kaže Murisa Marić.