Istraživanje je pratilo 3.826 učenika, počevši od trinaestogodišnjaka. Tim je proučavao djecu četiri godine. Svake godine su im postavljali pitanja o upotrebi kanabisa i alkohola i koristili kognitivne testove kako bi procijenili moždane funkcije učenika. Zatim su upoređivali kako su supstance uticale na rezultate.

Tri četvrtine intervjuisanih tinejdžera priznalo je da povremeno pije alkohol. Samo 28 odsto ispitanika je upotrebljavalo marihuanu. Posledice uzimanja marihuane bile su istaknutije i duže su trajale, a pogoršavale su se uz povećanu upotrebu kanabisa.

Upotreba marihuane utiče na pamćenje, kontolu inhibicije i na rasuđivanje. Ove posledice bile su nezavisne od posledica upotrebe alkohola. Ovo ne umanjuje posledice nastale konzumiranjem alkohola. Obje supstance dovode do problema vezanih za učenje, pažnju i donošenje odluka. 

Efekti koje upotreba kanabisa ima na mozak osobe nisu isti za sve i zavise od nekoliko faktora: starost osobe, učestalost upotrebe, doza i trajanje. Prethodni nalazi ukazuju na to da kanabis može prouzrokovati promjene aktivnosti i strukture mozga, posebno ako se koristi tokom godina u razvoju. Na primjer, može da utiče na razvoj bijele materije mozga, što je važno za prenos nervnih signala.

Studije su takođe istraživale vezu između upotrebe kanabisa i mentalnih bolesti. Neke korelacije su pronađene u različitim istraživanjima, ali veza nije direktna, jer su uključeni mnogi faktori. Čak i o samoj ideji, da upotreba kanabisa povećava rizik od psihoze, treba razgovarati oprezno. Ključni faktori koje treba razmotriti su porodična istorija, genetska predispozicija i zlostavljanje u detinjstvu.