U rano jutro prolaznike zapljusnu elegični zvuci Ristine harmonike i dobro poznati stihovi nostalgične ljubavne pesme „U lepom, starom gradu Višegradu, gde duboka Drina vekovima teče...“

Ritam grada

Risto je rođen i živi u selu Duvanište kod Šapca. U Bijeljini je već desetak godina na „privremenom radu“. Nekada je, kaže, kao ulični svirač svirao i u Tuzli, a u poslednjih nekoliko godina uglavnom je u Bijeljini, prenosi Faktor.ba.

Osluškuje ritam grada i prati raspoloženje prolaznika. Pokušava, svirkom i pesmom, izmamiti njihove osmehe. Nekada je Risto imao svoj orkestar, kompletnu muzičku opremu. Vremenom se sve promenilo. Sada se, kaže, pevaju neke druge pesme, svira se turbo-folk, jer to omladina najviše voli.

Razbijanje monotonije

- Pokušavam malo razbiti tu monotoniju i životnu dosadu. Nikako da im izmamim osmeh. Mnogo je zabrinutih ljudi. Kao da su utučeni, isprepadani životom i onim što ih do kraja života čeka. Pesma i muzika u tome najbolje pomažu. Da se razbije taj strah, da se našalimo, zapevamo i na zlo ne mislimo - priča Brkić, dodajući da ljudi s ovih prostora vole sevdalinku, a da mlađi, opet, traže nešto novo.

Kad te pesma pogodi

Risto ili Rile, kako mu se mnogi najčešće obraćaju, kaže da kod ljudi nailazi na razumevanje i podršku.

- Nedavno mi je prišao čovek, tek stigao iz Amerike. Traži da pjevam: „Ko se jednom napije vode sa Baščaršije“. Ja zapevam, a on plače, suza suzu goni. Nagradio me sa stotinu evra i obećao mi da će me i na svadbu svoga rođaka zvati. Omladina mi često prilazi i traže da im odsviram specijalni koktel nešto modernijih pesama. Sviram nekoliko puta sedmično u Bijeljini. Nekada je napojnica malo veća, ali ima i dana kad kući ne ponesem nijednu marku - ističe Brkić.