Skandiranje "Putine Srbine" već godinama odjekuje sportskim borilištima na kojima navijači "Zvezde" i "Partizana" bodre svoje fudbalske i košarkaške klubove, a transparenti sa tom porukom su nezaobilazan dekor na svim skupovima desničarskih političkih stranaka i udruženja u Srbiji.

Simpatije Srba prema Putinu, ali i simpatije državnika iz Moskve prema Srbima su poznata stvar. Ono što je javnosti manje poznato jeste da postoji teorija da Vladimir Putin ima srpske korene.

Migracija

U migracijama od kraja sedamnaestog do sredine osamnaestog veka nekoliko desetina hiljada Srba iselilo se na područje današnje jugoistočne Ukrajine. Među njima su se nalazile i porodice sa prezimenom Putin. Postoje dva traga o seobi Putina iz Srbije prema Rusiji, na osnovu kojih se može zaključiti da su prvi preko Karpata otišli 1690. godine, a drugi 1751. godine.

U prvoj grupi su se nalazili preci rumunske istoričarke Olge Putin, koja je kustos muzeja Srpske pravoslavne crkve u Temišvaru.

U pismu koje je svojevremeno uputila svom kolegi Živku Markoviću, kustosu iz Novog Sada, Putinova tvrdi da su njena porodica i ostali Putini poreklom sa Kosova, odakle su u vreme velike seobe 1690. godine doselili u Banat. Deo Putina se zaustavio u Transilvaniji, a deo je otišao u Ukrajinu i Rusiju. Moguće je da je među njima bio i predak predsednika Rusije.

Putinova piše da su Srbi, među kojima su se nalazili i Putini, u seobu krenuli po najvećoj hladnoći, u kasnu jesen, "uz veliku neizvesnost da li će savladati sve zamke surovih Karpata".

Kao dokaz svog srpskog porekla ona navodi da se za vreme Prvog svetskog rata njen ded pridružio Srbima koji su sa fronta u Galiciji, na koji ih je uputila Austrougarska monarhija, prebegli na rusku stranu.

Živko Marković je objavio rad u kojem navodi mogućnost da je Vladimir Putin potomak Nikole Mike Putina iz Čakova, mesta u rumunskom delu Banata. Istražujući biografiju Dositeja Obradovića, Marković je naišao na više pisanih svedočanstava da je srpski prosvetitelj jedno vreme, između 1757. i 1760. godine, u manastiru Hopovo drugovao sa svojim zemljakom Nikolom Nikom Putinom, koji je bio sličnog životnog doba.

Pre dolaska u Hopovo dvojica mladića su zajedno, kod istog majstora Petra Jakovljevića, izučavala krznarski zanat u Temišvaru.
Iz tih zapisa može se saznati da je Niko bio siroče bez oca, nemirnog avanturističkog duha i neobične hrabrosti.

Mladići su zajedno napustili Hopovo. Životni put Dositeja Obradovića je poznat. O Niki Putinu nema više nikakvih pisanih tragova. Ni u Vojvodini, ni u Temišvaru.

Pretpostavlja se da je razlog taj što je on napustio ove prostore. Marković i Olga Putin smatraju da je vrlo verovatno da je otišao u Rusiju, za Srbima koji su od oktobra 1751. do leta 1753. godine, uz dozvolu Marije Terezije i bečkog dvora, napustili Banat i pod vođstvom pukovnika austrijske granične policije Jovana Horvata odselili se u ruske stepe oko Dnjepra.

Sličnu teoriju zastupa i Marko Živković, profesor Univerziteta u Bukureštu, koji je do nje došao pišući doktorsku disertaciju o Dositeju Obradoviću. Za ovu temu zainteresovao se i Vlado Mićunović, glavni i odgovorni urednik srpsko-ruskog magazina "Naše slovo" u Novom Sadu.

Prilikom boravka u Moskvi, preko zajedničkog prijatelja, stupio je u kontakt sa rođenim stricem Vladimira Putina. Mićunović svedoči da se Putin zainteresovao za priču o srpskom poreklu svoje porodice.

- Ne da se nije ljutio, već se radovao toj priči i sve vreme uz pomoć jednog broja prisutnih prijatelja, videlo se, navijao je za srpsku verziju - izjavio je Mićunović.

Retko prezime

Na njihov nagovor Mićunović je napisao pismo predsedniku Putinu i odnio ga u njegov kabinet. Kada se vratio u Novi Sad, čekala ga je informacija da su ga dva puta tražili ljudi iz ruske ambasade u Beogradu i pismo koje je potpisao savetnik ambasadora O. Buldakov.

- Poštovani gospodine Mićunoviću, kao što sam najavio telefonskoj sekretarici, dolazio sam kod vas u 16 i 20 sati. Ambasada je zadužena za dopunske informacije u vezi s vašim dopisom o vojvođanskim korenima našeg predsednika V. Putina - pisalo je u pismu.

Na moguće srpsko poreklo predsednika Rusije upućuje i činjenica da je Putin vrlo retko prezime, tako da je mala verovatnoća da se ono u Srbiji i dalekoj Rusiji pojavilo nezavisno jedno od drugog. U knjizi Aleksandra Putina "Loza predsednika V. V. Putina" autor piše da je utvrdio pretke Vladimira Putina sve do 17. veka. Objavljen je i navodni rodoslov "Putinovih" koji seže do tog vremena.

Međutim, objektivne činjenice upućuju na zaključak da je rodoslov više zasnovan na mašti i improvizacijama, nego na iole verodostojnim argumentima. I sam autor priznaje da se prezime Putin u dokumentima prvi put susreće tek 1905. godine, u belešci matične knjige Pokrovskog hrama u Turginu (kod Tveri, oko 120 km od Moskve) o sklapanju braka Aleksandra Putina i Natalije Roškove.

Aleksandar je brat od strica Spiridonu, dedu predsednika Rusije.

I to objašnjava ovako: do reforme 1861. godine u Rusiji prezimena seljaka nisu registrovana u dokumentima - postojalo je rodovsko ime: "Ja sam Nikolaj, Ivanov sin iz Pominova. A ti, čiji si? Mi smo od Putinovih".

Po ovom objašnjenju trebalo bi da je ime nekog od novijih predaka predsednika Rusije bilo Putin. Ali, takvog nema.
Čukunded Vladimira Vladimirovića zvao se Petar, praded mu se zvao Ivan, ded Spiridon...

Pouzdano utvrditi lozu jedne seljačke ruske porodice, u kojoj nije bilo ni sveštenika, ni oficira, ni državnih činovnika (do dvadesetih godina 20. veka, kada je Putinov ded Spiridon postao kuvar Lenjinu i Staljinu), skoro je nemoguća misija.