Srđan Mazalica, poslanik SNSD-a, koji je u ime Kluba te stranke obrazložio ovaj prijedlog, je rekao da je na dnevnom redu Narodne skupštine RS pitanje koje je najvažnije za funkcionisanje RS u proteklim decenijama, a da pravo da ta imovina pripadne RS proističe iz Ustava RS, koje čak ni inervencionizam visokih predstavnika nije osporavao, rekao je Srđan Mazalica,

 

Kako je on objasnio, konfuzija oko nadležnosti unesena je 2001. godine sporazumom o sukcesiji i naknadnim odlukama Ustavnog suda BiH, koji je pitanja koja su regulisana Ustavom RS, poput šuma i poljoprivrednog zemljišta, pokušao prebaciti na nivo BiH.

 

Mazalica je rekao da bi prepuštanje imovine RS na odlučivanje Parlamentarnoj skupštini BiH bilo ne samo protivno ustavima RS i BiH, već bi značilo da bi o imovini RS odlučivali i poslanici iz FBiH.

 

Dragomir Vasić, poslanik SDS-a, je rekao da je ovaj prijedlog praktično priznao intervencionizam visokog predstavnika Pedija Ešdauna, koji je zabranio raspolaganje državnom imovinom, i dodao da će SDS zatražiti tematsku sjednicu o ovoj temi u NS RS. On je rekao da u FBiH postoji široki front za djelovanje protiv RS na način da se ospore svi zakoni u RS kojim se pokušava zaštititit imovina koja pripada RS.

 

Ramiz Salkić, poslanik Pokreta za državu, rekao je da se ne slaže s obrazloženjem koje su dali poslanici Mazalica i Vasić, jer smatra da je ovaj zakon kršenje Ustava i zakona BiH. On je rekao da je poštovnje odluka Ustavnog suda BiH obaveza koja proističe iz Dejtonskog sporazuma.

 

"Parlamentarna većina ovdje ima svoje partnere u Parlamentarnoj skupštini BiH, pa je ovo dobra prilika da ovo pitanje riješite s svojim partnerima u Parlamentarnoj skuštini jer ćete time ispoštovati odluku Ustavnog suda BiH koji je jasno rekao da NS RS nije nadležna da uređuje ovu materiju", rekao je on i dodao da je SNSD dobio prilično miroljubive partnere u Osmorci, koji neće postavljati teška pitanja.

 

"To vam je dobra prilika da sa svojim partnerima završite ovo pitanje", rekao je on.

 

Nebojša Vukanović, poslanik Liste za pravdu i red, je pitao vladajuću većinu da li je ovaj zakon donesen kao reakcija na nametnutu odluku visokog predstavnika Kristijana Šmita kojeg RS ne priznaje iz aprila ove godine. On je zapitao da li se ovim zakonom praktično priznaje Šmit kao visoki predstavnik, i podsjetio je vladajuću većinu na rok o vraćanju nadležnosti po pitanju vojske, pravosuđa i indirektnih poreza koji nije ispoštovan.

 

Igor Crnadak, poslanik PDP-a, je rekao da obrazloženje koje je dato u vezi s zakonom nije jasno, te da se ne zna na koju se tačno imovinu ovaj zakon odnosi.

 

"Ovo je sve fiktivna priča koja se drži u magli, a ima mnogo pitanja posebno zašto je promijenjen prvobitni tekst zakona", rekao je Crnadak. On je takođe rekao da je ovaj zakon dokaz da Vlada RS priznaje "turistu" Šmita, kojem je prilikom posjete Banjaluci MUP RS dao državničku pratnju, s zakon je, kako kaže, izmijenjen onako kako je tražio Šmit.