U čemu je tajna sreće Islanđana?
Iako je pretrpeo tešku ekonomsku krizu, Island je već godinama u vrhu liste najsrećnijih zemalja. U čemu je tajna?
Stanovnici ove ostrvske države na severu Evrope sebe smatraju srećnim i zadovoljnim i čini se da ih ne ometaju ni hladnoća ni kriza koja je izazvala nezaposlenost i nepoverenje u institucije.
Naučnica Dora Gudmundsdotir je objavila opširnu studiju u kojoj je pokazala da je ekonomska kriza na sreću Islanđana imala manji efekat.
Ne samo da indeks sreće nacije nije mnogo pao tokom krize 2008. godine već je i oko 25 odsto Islanđana reklo da se oseća srećnijim nego pre krize.
Kako prenosi BBC, tajne sreće Islanđana su prilagodljivost, tvrdoglavost i zajedništvo i društvo koje funkcioniše kao kolektivno preduzeće.
Islanđani se drže zajedno i imaju poverenja jedni u druge kako kažu uvek se nađe neko ko će pomoći osobi u nevolji.
Čak i u najvećem gradu Rejkjaviku vlada atmosfera bliskosti kao u malom naselju.
Prema najnovijem izveštaju UN, sreća je u Islandu “podjednako raspoređena”, što ga čini jednom od retkih zemalja u kojima je to slučaj.
To znači da su svi Islanđani više ili manje srećni, dok u drugim zemljama – naročito onim na Bliskom Istoku ili Južnoj Americi nivoi sreće među ljudima variraju u velikoj meri.
Islanđani su vekovima živeli odvojeno od ostatka Evrope i morali su da se prilagode teškim uslovima za život, vulkanskim aktivnostima, hladnoći, mračnim zimskim danima.
Stanovnici ove ostrvske države na severu Evrope sebe smatraju srećnim i zadovoljnim i čini se da ih ne ometaju ni hladnoća ni kriza koja je izazvala nezaposlenost i nepoverenje u institucije.
Naučnica Dora Gudmundsdotir je objavila opširnu studiju u kojoj je pokazala da je ekonomska kriza na sreću Islanđana imala manji efekat.
Ne samo da indeks sreće nacije nije mnogo pao tokom krize 2008. godine već je i oko 25 odsto Islanđana reklo da se oseća srećnijim nego pre krize.
Kako prenosi BBC, tajne sreće Islanđana su prilagodljivost, tvrdoglavost i zajedništvo i društvo koje funkcioniše kao kolektivno preduzeće.
Islanđani se drže zajedno i imaju poverenja jedni u druge kako kažu uvek se nađe neko ko će pomoći osobi u nevolji.
Čak i u najvećem gradu Rejkjaviku vlada atmosfera bliskosti kao u malom naselju.
Prema najnovijem izveštaju UN, sreća je u Islandu “podjednako raspoređena”, što ga čini jednom od retkih zemalja u kojima je to slučaj.
To znači da su svi Islanđani više ili manje srećni, dok u drugim zemljama – naročito onim na Bliskom Istoku ili Južnoj Americi nivoi sreće među ljudima variraju u velikoj meri.
Islanđani su vekovima živeli odvojeno od ostatka Evrope i morali su da se prilagode teškim uslovima za život, vulkanskim aktivnostima, hladnoći, mračnim zimskim danima.
Tvrdoglavi optimizam kod Islanđana se ogleda u činjenici da mnogi od njih uživaju u prkošenju hladnoći tako što se kupaju napolju po zimi, navodi BBC.
Psiholozi smatraju da je literatura, koja je oduvek bila važna Islanđanima, imala značaj u prevazilaženju teških perioda.
Nekada su to bile vikinške sage, a danas romani, priče, poezija...
Island objavljuje više knjiga nego ijedna druga država na svetu. Islanđani vole da pišu i da čitaju knjige i to im je jedan vid borbe protiv stresa.
Tvrdoglavi optimizam kod Islanđana se ogleda u činjenici da mnogi od njih uživaju u prkošenju hladnoći tako što se kupaju napolju po zimi, navodi BBC.
Psiholozi smatraju da je literatura, koja je oduvek bila važna Islanđanima, imala značaj u prevazilaženju teških perioda.
Nekada su to bile vikinške sage, a danas romani, priče, poezija...
Island objavljuje više knjiga nego ijedna druga država na svetu. Islanđani vole da pišu i da čitaju knjige i to im je jedan vid borbe protiv stresa.