Zbog sve alarmantnije situacije kad je reč o iskorišćavanju dece, na inicijativu Institucije ombudsmana za decu RS od ove godine je program prevencije različitih oblika nasilja nad decom postao sastavni deo školskog programa!

U ovoj instituciji naglašavaju da je moderno ropstvo unosan posao, koji donosi ogromne zarade licima koja se bave ovim krivičnim delima, a koja sve češće za ostvarivanje svojih ciljeva koriste decu!

Deca najčešće žrtve

- Prosjačenje je jedan od najprisutnijih oblika ekonomskog iskorišćavanja dece, koje za razliku od drugih oblika najlakše primećujemo. Živeći na ulici deca postaju deo nje, svojim odrastanjem prilagođavaju se uslovima i zahtevima ulice i time postaju vrlo lak plen za sve one koji u njihovom angažovanju vide mogućnost zarade. U takvom angažovanju deca ne vide nikakvu opasnost - naprotiv pristaju na taj vid "organizovanja" i rada - kaže za Press portparol ove institucije Vesna Popović.

Prema njenim rečima, situacije u kojima se nalaze deca u prosjačenju, te posledice koje rad na ulici ostavlja na njihov razvoj i odrastanje, predstavljaju svojevrsno nasilje nad njima.

- Ono se, nažalost, ne prepoznaje na taj način, a posebno zabrinjava da nema adekvatne reakcije prema organizatorima dečjeg prosjačenja koji ih, radi ostvarivanja svojih ciljeva, zloupotrebljavaju i drže ih u ropstvu. Poseban oblik modernog ropstva je i seksualno iskorišćavanje dece. Ova dela nikada nisu izolovan slučaj i incident, nego su planirana. Ako i budu otkrivena, onda je to posle nekoliko godina, tokom kojih je dete bilo potpuno zarobljeno. Počinioci ovih dela "znaju sa decom", znaju zadobiti njihovo poverenje, obmanjuju ih i manipulišu njima, a onda ih ucenjuju. Držeći ih u stalnom strahu i ucenama, smanjuju mogućnost da dete o tome progovori. Za sve to vreme, dete je potpuno samo, osramoćeno i poniženo, zarobljeno u svojim strahovima i uverenju da je samo krivo za ono što mu se dešava - naglašava Popovićeva.

Ona dodaje da je za ostvarivanje prava dece i njihovu zaštitu najvažnija prevencija, gde obrazovni sistem ima posebno važnu ulogu.

- Naime, deca u školi, odnosno od najranijeg uzrasta, treba da dobiju potrebne informacije o različitim oblicima nasilja, zlostavljanja i iskorišćavanja. Treba da nauče kako da prepoznaju sve njegove oblike, koje su njihove posledice na razvoj i odrastanje, kome se i kako obratiti za pomoć, šta je obaveza nadležnih službi. Pored toga, sankcije za počinioce ovih krivičnih dela moraju biti znatno strože, iako nijedna kazna nije dovoljna za uništen dečji život. Naime, svaki oblik modernog ropstva je ozbiljna pretnja dečjem odrastanju sa teškim i trajnim posledicama - ističe Popovićeva.

Pored dece, u RS i BiH žrtve modernog ropstva su i odrasli, koji su izloženi različitim oblicima iskorišćavanja, odnosno prostituciji, ucenama i prisiljavanju na besplatan rad!

Radmila Žigić, zamenica direktora Udruženja žena "Lara", kaže za naš list da je krajem devedesetih godina u BiH bukvalno cvetalo tržište ilegalne prostitucije.

- Reč je o trgovini ljudima, a žene su u BiH uglavnom dovođene iz zemalja istočne Evrope, kako bi radile u nekim barovima i noćnim klubovima. Međutim, one bi veoma brzo saznale da je njihov posao i pružanje seksualnih usluga, a u pomenutom periodu takvih je žena u BiH bilo oko 2.000. Njima su, po dolasku ovde, oduzimani dokumenti, tako da, uprkos radnoj i seksualnoj eksploataciji, nisu mogle da napuste zemlju. Naime, one su radile za pravu siću, jedva dovoljnu da zadovolje one najosnovnije potrebe, a praksa je bila da ih gazda, kad ih se zasiti, jednostavno proda nekom drugom?! Tačnije, gazde su ih u sve podređeniji položaj dovodile pričom da nisu zadovoljni kako obavljaju posao, zbog čega su im one postajale sve više "dužne", samim tim i sve zavisnije od njih. Ipak, ovaj vid modernog ropstva do danas je gotovo iskorenjen - ističe Žigićeva.

Međutim, kako naglašava ona, u BiH su i dalje prisutni drugi oblici iskorišćavanja, kojima su pogođeni mnogi bh. građani - kako oni maloletni, tako i odrasli.

Prostitucija

- Reč je o prosačenju dece, ali i njihovom uvlačenju u prostituciju, koje nasilnici najčešće postižu stvaranjem zavisnosti kod dece. Naime, najpre ih "navuku" na neku opojnu drogu, a kad to postignu, lako mogu da ih kontrolišu, odnosno ucenjuju. S druge strane, devojčice veoma lako postaju i žrtve prostitucije, najčešće nakon što budu silovane. Naime, silovatelji često snime taj gnusni čin, pa ih ucenjuju da će ga pokazati drugima ili prete da će svima ispričati šta se nesrećnim devojčicama desilo. Pošto je često reč o deci od 12-13 godina, ne čudi što se one uplaše i pristaju na sve, kako ne bi bile javno osramoćene - naglašava Žigićeva.

Ona dodaje da odrasle osobe iz BiH ipak najčešće budu iskorišćavane u inostranstvu, kad im poslodavci oduzmu pasoše, pa, nemajući kud, veoma često moraju da rade džabe!

- Tu je reč o radnoj eksploataciji, gde naši ljudi mesecima besplatno rade, nadajući se da će pre ili kasnije dobiti pare koje su zaradili. Međutim, na kraju, samo gledaju kako da se dokopaju svoje zemlje - kaže Žigićeva.

U Savezu sindikata RS ističu da se, iako radnici u Srpskoj i BiH, naravno, nisu žrtve modernog ropstva, dešava da se poslodavci prema njima ponašaju kao da jesu!

- Naime, može se reći da veliki broj njih nije slobodan, jer nisu ekonomski nezavisni i nije im dozvoljeno da slobodno misle i odlučuju. Zbog straha od otkaza, oni često rade daleko više nego što predviđaju ugovori o radu, ne dobijajući platu za svoj rad, što je još više poražavajuće. Zato, uslovno rečeno, možemo da govorimo o robovlasničkim uslovima rada i u BiH - kaže predsednica ovog sindikata Ranka Mišić.

Prema njenim rečima, radnici trpe ovakvo stanje, nadajući se da će kad-tad dobiti svoje zarade, odnosno rukovode se motom "bolje išta, nego ništa"!

- Ne bune se jer se plaše da će dobiti otkaz, iako rade za jedno veliko "ništa"! Vremenom, zahtevi poslodavaca postaju sve veći, a radnici sve slabiji i sve više u podređenom položaju. Analize pokazuju da čak jedna trećina od 245.000 zaposlenih godinama rade bez plate i uplaćenih doprinosa?! Ti ljudi nisu ekonomski slobodni, zbog čega se može reći da su žrtve radne eksploatacije - naglašava Mišićeva.