Uprkos činjenici da se u BiH otvara i pitanje političke odgovornosti za bezbjednosni propust prilikom komemoracije, što je neopravdano bacilo sjenu na samu godišnjicu zločina, Vučić ponavlja da dvije zemlje treba zrelo  da se okrenu ka budućnosti i prevaziđu ovu situaciju.

Napominje i da je 11. jula, nakon što je, kako kaže, u dobrim namjerama došao u Potočare, a zatim doživio napad, lično mogao potpuno drugačije reagovati, ali je mišljenja da kao predsjednik Vlade Srbije jednostavno nije imao prava na to, te da taj događaj neće narušiti odnose dvije države.

NN: Šta bi dobro sastanak rukovodstva Srbije i članova Predsjedništva BiH, ako bude održan, mogao donijeti, odnosno, kakve bi političke posljedice mogle biti ukoliko Vam se Izetbegović ne odazove?

VUČIĆ: Pre svega, ne želim verovati u takav ishod… Naprotiv, sasvim sam siguran da ćemo se svi okupiti. Nemam uopšte sumnje u to. Jer, ovaj sastanak je jako važan za Srbiju i za BiH, a mi jedino zrelim političkim razgovorom i dijalogom koji nam sledi možemo raditi na povećanju poverenja i boljoj budućnosti za sve nas. Sve drugo, po tom pitanju, bilo bi jednostavno potpuno iracionalno.

NN: U ovom trenutku, četvrti dan nakon napada na Vas u Potočarima, javnost u BiH i Srbiji još ne zna ko su napadači, ili nalogodavci, i s kojim ciljem... Kako Vi gledate na to?

VUČIĆ: Sam taj užasno težak događaj za mene je bio i veoma loš i veoma neprijatan. Uprkos svemu tome o čemu vi sada govorite, verujem i želim s još više strasti, energije, upornosti i snage pristupati rešavanju regionalnih problema i okrenuti nas ka budućnosti.

Znate, rekao sam, i kod nas Srba, kao i kod Bošnjaka, najveća je sramota da gosta ne ugostiš na najbolji način, da ne pokažeš gostoprimstvo, ali ja isto tako mislim da bi mnogi sve dali da mogu promeniti sada sve to što se dogodilo.

Takođe, vi znate, kampanja koja je vođena danima pre tog datuma, da li zbog Rezolucije o Srebrenici ili Nasera Orića, oko kojeg smo mi Srbi morali mnogo više da se ljutimo, sasvim sigurno je doprinela jednom pogrešnom stavu i u delu političke javnosti BiH.

U svakom slučaju, mi to jednostavno moramo prevazići. A, ja sam posebno zadovoljan što sam video da veliki broj Bošnjaka jako dobro razume moje iskrene namere i zaista žali zbog svega što se dogodilo.

NN: Mislite li da Vašu viziju dijele svi politički faktori u BiH? Jer, Vi ste i 11. jula već poručili da Vaša politika ispružene ruke, pomirenja i građenja povjerenja sa Bošnjacima nema alternative.

VUČIĆ: Delili ili ne delili, Vanja, ja želim na tome da istrajavam. Dakle, onoga dana ja sam mogao da reagujem mnogo, mnogo drugačije. I mislim da mi niko ne bi to ni zamerao. Ali, moj posao nije da reagujem lično, niti da se tučem po ulicama, već da vodim Vladu jedne lepe zemlje i uradim sve što mogu da živimo u miru, stabilnosti i da ekonomski napredujemo. Bez političke stabilnosti, mi ne možemo ekonomski napredovati. To je valjda svima jasno.

Uveren sam da će svi oni koji su i interne političke probleme rešavali svim ovim što se u Srebrenici loše dešavalo razumeti da nemamo drugog izbora već da razgovaramo i poštujemo jedni druge, jer ćemo morati živeti jedni sa drugima i ne jedni pored drugih. Želim da verujem da će svi moju poruku da razumeju.

NN: Koliko će događaji iz Potočara unazaditi odnose dva naroda, dvije države i, na kraju, dva politička lidera, koji su, čini se, u ovom trenutku veoma krhki? I da li će se budući odnosi mjeriti ovim 11. julom, koji niko ne želi, a ne onim koji zaslužuje dužnu pažnju i pijetet?

VUČIĆ: Nikako. Ti odnosi biće mnogo, mnogo bolji u budućnosti. Budite sigurni u to.

Škola u Srebrenici

NN: Najavili ste da će Srbija graditi školu u Srebrenici. Kada bi jedan, ovako značajan projekat mogao da bude realizovan?

VUČIĆ: Tačno, najavili smo. Ali, sada slede razgovori s nadležnima u Srebrenici. Dakle, o tom pitanju želim posebno da razgovaram s Ćamilom Durakovićem, načelnikom Srebrenice, sa srebreničkim majkama, ali i sa svim Srbima u Srebrenici, svim ljudima koji žive tamo, kako bismo odgovorili na njihove potrebe. Zanima nas šta je to što im je najpotrebnije i Srbija bi to da daruje.