Trninić kaže da je RS potpuno isključena iz sistema dogovaranja kada je riječ o prioritetnim projektima u BiH, ali da ima i opstrukcija, tako da se RS i dan-danas prigovara zbog čega se gradi autoput od Banjaluke do Doboja, a ne, recimo, dolinom Lašve.

"Nisu uvaženi naši stavovi, ali nažalost, nemamo mehanizama da proguramo projekte koji su nama u prioritetu, ali istrajaćemo", rekao je Trninić.

NN: Koji je trenutno prioritetni projekat RS?

TRNINIĆ: Zaobilaznica oko Banjaluke, odnosno autoput do puta AVNOJ-a, ali i tu postoje problemi. Uputili smo zahtjev predsjedavajućem Savjeta ministara i poslali mu dva nacrta pisma koje on treba uputiti kao svoje Vladi Kine i njihovoj EKSIM banci, ali još ništa. Kinezi hoće sa nivoa države da to ide, ali je nešto zakočilo. Ubijeđen sam da ćemo na kraju to progurati. Elementi komercijalnog ugovora već su poprilično dogovoreni i uskoro se može očekivati potpisivanje.

NN: Pa jeste li pisali urgencije Savjetu ministara, šta kažu?

TRNINIĆ: Pisali smo i imamo obećanja da će to biti, ali evo sada u Ministarstvu transporta i komunikacija BiH nemamo ministra. Ima tu još nekih opstrukcija i ima tu ljudi koji nisu naklonjeni našim projektima

NN: Taj autoput od Banjaluke do puta AVNOJ-a ima i domaćih kritičara. Koji je interes RS za izgradnju tog puta?

TRNINIĆ: Ne mogu spriječiti kritike. Sve i jedan projekat, od autoputa prema Gradišci, pa prema Doboju dočekan je na nož. Tako je i sa ovim, i to je naša realnost. To je put koji ima perspektivu, možda u ovom momentu ne, ali to je najkraća dionica iz zapadne Evrope do luke Split i tu imaju interes i Evropljani.

NN: Planirano je da ta izgradnja bude finansirana kreditnim sredstvima, radi se o oko 600 miliona evra. Ima li RS kapaciteta za to?

TRNINIĆ: Jeste, s tim da bismo morali obezbijediti još oko 15 odsto za eksproprijaciju zemljišta. Do sada ništa nismo radili protiv zakona i do sada su svi mislili da imamo ograničenja, ali mi smo uspijevali. Da ne mislimo da nemamo kapaciteta, ne bismo išli u tu priču.

NN: Vlada RS u nedjelju je potpisala Memorandum o saradnji sa kineskom kompanijom. Kada se može očekivati nešto konkretnije s obzirom na to da imamo puno potpisanih memoranduma, a na terenu nema radova?

TRNINIĆ: Ovo je prvi koji je potpisala Vlada RS na zahtjev kineskih partnera da bi ojačali svoju poziciju. Ranije memorandume su potpisivala naša javna preduzeća. Željeznice već sarađuju i to je u poodmakloj fazi i u završnim razgovorima pred zaključivanje komercijalnih ugovora. Što se tiče autoputa Banjaluka - Prijedor, Kinezi su angažovali CIP i već imaju neke podatke, a naš interes za taj autoput je u tome što su oni zainteresovani za koncesiju.

NN: Koliko je realna ta priča za koncesiju, mislim koji je interes Kineza da imaju autoput u RS?

TRNINIĆ: To je izvjesno, radi se o ozbiljnoj kompaniji koja broji preko 75.000 ljudi i koja se bavi raznim djelatnostima. Kupili su aerodrome u Parizu, gazduju sa 1.100 kilometara autoputa, 400 i nešto kilometara željeznica. Jako su ozbiljni i imaju jako dobar prolaz kod kineske vlade i njihov plan je vjerovatno da im budemo odskočna daska za širenje poslova.

NN: Rekonstrukcija pruge Banjaluka - Prijedor - Novi Grad bi se finansirala iz kredita, ako se ne varam.

TRNINIĆ: Njihovo je da obezbijede kreditna sredstva. Vezali smo projekat rekonstrukcije željezničke pruge sa izgradnjom autoputa, što je i nama i njima interesantno kada već angažuju operativu. Oni planiraju da otvore predstavništvo u Banjaluci, pored Beograda, i pričali smo o drugim projektima koji su za njih interesantni iz energetskog sektora. Do kraja februara imaćemo konkretne dogovore i uspjeli smo da im nametnemo i priču o aerodromu u Banjaluci.

NN: Koliko je tačno da oni žele da kupe taj aerodrom?

TRNINIĆ: Sve mogućnosti postoje, od rekonstrukcije, proširenja do privatizacije. U ovom momentu nisu zainteresovani za kupovinu jer je to za njih malo, ali ako budemo vješti i uspijemo da ih zainteresujemo, i ta mogućnost postoji. Za njih je priča o Aerodromu Banjaluka mala i oni na to gledaju više kao na gest dobre volje.

NN: Znači, Vlada RS je zainteresovana za privatizaciju aerodroma?

TRNINIĆ: Da. Ako su to uradili Francuzi i druge velike sile, zašto ne bismo i mi. Ako to podrazumijeva razvoj saobraćaja, zašto ne, jer onaj ko uloži vjerovatno bi se potrudio da unaprijedi i putni i transportni saobraćaj.

NN: Vlada RS ranije je imala zamjerke zbog projekata koji su kandidovani kao prioritetni. Da li su izglađeni odnosi sa Savjetom ministara BiH u vezi s tim?

TRNINIĆ: RS je potpuno isključena iz sistema dogovaranja o prioritetnim projektima. Sistem povezivanja jugoistočne Evrope je napravljen, ali to se radi u okviru država, a RS je nažalost unutar BiH. Imamo slabu komunikaciju sa Ministarstvom transporta i komunikacija BiH i postavlja se pitanje njihovih namjera i želja. Pored toga, ima i opstrukcija, i dan-danas nam se prigovara zbog čega gradimo autoput Doboj - Banjaluka i oni imaju druge prioritete, recimo, autoput dolinom Lašve, protiv kojeg mi nismo, ali nije nam prioritet. Takođe formiran je neki nacionalni investicioni komitet na nivou BiH, koji RS nikada nije prihvatila, počev od sastava do načina odlučivanja.

NN: Da li taj komitet radi, da li je donosio neke odluke?

TRNINIĆ: Vjerovatno radi, ali nemamo komunikaciju.

NN: Jedan od prioritetnih projekata BiH je i most kod Gradiške, što je u interesu RS. Hoće li biti išta od izgradnje tog mosta?

TRNINIĆ: To mi je bolna tema. Na konferenciji u Beču most je uvršten u osnovnu transportnu mrežu za jugoistočnu Evropu i kao takav je ušao u projekte Evropske komisije i to je trebalo već da ide. Imamo opstrukcije sa druge strane, iz kojih razloga, mogu da pretpostavim, ali zvanično je da Hrvati očekuju neka sredstva od Evropske komisije.

Mali problemi kod Bratunca

NN: Kako napreduju radovi na mostu kod Bratunca?

TRNINIĆ: Idu dobro, ali i tu ima malih problema jer Savjet ministara BiH nije još donio sve odluke o eksproprijaciji. Eksproprijacija je završena za onaj dio gdje je most, ali pristupni putevi još nisu i po onome što je na terenu, početkom februara preduzeće iz Srbije koje radi trebalo bi da pređe i na našu stranu. Rok za završetak je dvije godine, ali nadam se da će most biti završen do kraja ove godine, a onda prateći objekti, pristupni putevi i granični prelaz u predviđenom roku.