Predmetno zakonodavstvo, s jedne strane, normiralo je postupak zapošljavanja na osnovu kvalifikacija i sposobnosti, dok je sa druge strane dalo velika diskreciona ovlašćenja donosiocima odluka prilikom postavljanja rukovodilaca, što je omogućilo uobičajnu praksu imenovanja i zapošljavanja primarno političkim kriterijima, prenosi BN TV .

U BiH ima približno 5.840. formiranih političkih funkcija na svim nivoima političke vlasti, te približno 19.940 upravljačkih i rukovodećih funkcija unutra javne uprave i javnog sektora generalno.

„Javna je tajna da se velika većina ovih funkcija smatra stranačkim, izbornim plijenom, pri čemu se to više i ne pokušava prikriti. Posljedica jeste to što su profesionalnost, integritet i efikasnost javne uprave i javnih usluga dovedeni do sloma. Politička i stranačka imenovanja rukovodioca i službenika vrlo važnih državnih agencija i institucija, generišu vrlo nisku efikasnost, nerad, izostanak vertikalne odgovornosti, politizaciju službe, zloupotrebu ovlaštenja, itd“, kaže Arapović.

Zbog svega navedenog, nužne su suštinske, a ne kozmetičke reforme javne uprave uključujući temeljite korekcije zakona o državnoj službi, zakona o vladinim i ministarskim imenovanjima i pojedinačnih zakona o državnim agencijama, upravama i javnim preduzećima.