Otkriće ima značajne posledice na naše razumevanje ljudske evolucije i znači da su neki vrlo davni čovekovi preci, zapravo bili mnogo sličniji današnjim ljudima, nego što se ranije mislilo. 

Izvlačeći dodatne podatke iz niza otisaka stopala starih 3,66 miliona godina, pronađenih na severu Tanzanije, arheolozi Bornmaut univerziteta uspeli su da demonstriraju da su naši daleki preci stajali uspravno. 

Pošto je sadašnji čovekov stav energetski efikasniji od naših dalekih predaka, novo otkriće znači da su sve, ili samo neke grupe vrsta (takozvani australopitecini), koji su gotovo sigurno ostavili pomenute tragove u Tanzaniji, mogli da prežive, razmnožavaju se i prilagođavaju mnogo bolje od drugih rivalskih vrsta, koje nisu stajale uspravno. 

Energija koju su štedeli hodajući na dve noge, mogla je da se koristi za razmnožavanje, odbranu, prikupljanje hrane, zaštitu i širenje teritorije i resursa. Te prednosti bi im omogućile viši stepen prilagođavanja okruženju, što je ključni korak za geografsko širenje, ali i evoluciju. 

Otisci koje su naučnici analizirali, nastali su u neobičnim okolnostima. Rani ljudi koji su ih napravili preživeli su erupciju obližnjeg vulkana. Njihova, obično travom pokrivena polja, odjednom su bila zasuta debelim slojem vulkanskog pepela. Istovremeno je padala i kiša, zbog čega se pepeo pretvarao u blato, a naši preci u njemu ostavili duboke tragove. 

Sve do sad naučnici nisu uspeli detaljno da ispitaju pronađene tragove, ali su sada zahvaljujući posebnom kompjuterskom softveru i vođi istraživanja sedimentologom profesorom Metjuom Benetom, uspeli da dođu do sasvim novih podataka. 

Deluje da su australopitecini koji su ostavili tragove hodali u koloni dvoje po dvoje, pa su se tragovi preklapali. Išli su brzinom od oko tri kilometra na sat i to ka šumi na severozapadu, kako bi se zaštitili od pepela. 

Kolonu su predvodili najverovatnije muškarac i žena, dok su za njima išla dva muškarca.