1 velika glavica kiselog kupusa

600 grama junećeg mljevenog mesa

3 šolje belog pirinča

Crni luk

Rendana šargarepa,

glavica bijelog luka

200 grama suvih rebara

100 grama dimljene slanine

So, suvi začin, biber, domaća suva tucana paprika.

 

Za sarme je najbolje koristiti futoški kiseli kupus jer je mekan i listovi su elastični. Iz kace se izvadi oveća glavica kiselog kupusa i ostavi da se ocedi. Onda se s nje pažljivo skidaju liske za sarmu, a sa svake liske se nožem odstrani onaj zadebljali deo lista koji je vezuje za koren, jer će se sarme docnije lakše uvijati. Ovako pripremljene liske se obavezno operu hladnom vodom, da sarma ne bude prekisela, pa se ostave negde da se ocede.

 

Šest stotina grama junetine, najbolje od prednjeg čereka, samelje se prvo na krupnu, pa na sitnu šajbnu. Ko voli krupniji nadev od mesa za sarmu, može samleti samo jednom. Zatim se meso izdinsta, može posebno, a može sa lukom.

 

U meso za sarme se doda pola kesice mlevenog bibera, nešto jače od pola kašike začina od povrća i kašika suve začinske paprike. Proprži se još malo, pa skloni sa plotne. Onda se u izdinstano meso ubace dve kafene šoljice očišćenog i opranog pirinča i nadev za sarme je gotov. Kuvari sa mediterana u nadev za sarme dodaju i dosta bosiljka ili origana, ali to značajno menja ukus, pa ko voli neka izvoli da eksperimentiše sa sarmama. Takođe, neko stavlja i rendanu šargarepu, što sarmama daje slatkast ukus i umanjuje aromu mesa.

 

A sad umotavanje sarmi, koje je za neke nerešiva zagonetka. Očišćena i oprana liska kiselog kupusa se stavi na dlan, pa onda, bliže korenu a po sredini, stavi kašika nadljeva za sarme. Onda počne da se roluje ali čim je nadev pokriven, krajevi liske se savijaju ka unutra, pa se nastavi s motanjem do kraja. Iako će se mnogima ovakva konstrukcija sarme učiniti nesigurnom, nije tako: čim onaj pirinač iz nadeva nabubri pri kuvanju, stvori se poseban unutrašnji pritisak koji će sarmu držati na okupu.

 

Slaganje sarmi u lonac je takođe umijeće. Na dno posude se stave tri-četiri liske neiskorišćenog kiselog kupusa, a preko njih se pospe isječena slaninica i na manje komadiće isječen čen bijelog luka. U prizemlje lonca se stavljaju biber u zrnu i list lorbera. Tek onda se ređaju sarme: prvo po obodu u krug, a onda između, dok se ne pokrije dno. Preko ovog reda se nabaci štogod od suvog mesa, a najbolje suva rebra.

 

Onda opet idu sarme, između kojih se ušuškaju komadi očišćenog bijelog luka i slaninica ili komadi suvih rebara, pa opet sarme, ako ih je preostalo. To koliko će sarma biti masna određuje to koliko masna suva rebra i koliko slanine stavite u lonac. Budite svjesni da će pirinač dosta masti da upije i da je sarma kalorično jelo. Kad je slaganje sarmi završeno, sarma se nalije hladnom vodom da dobro ogrezne, pa stavi na plotnu.

 

Kako će vrlo brzo onaj pirinač u sarmi da pokupi gotovo svu vodu, sarme moraju da se dolivaju, ali se ovo čini mlakom vodom, ovog puta obilato. Kako god da se pripremaju, oko sarmi je uvek dosta posla. Zato je nepisano pravilo da se sarme uvek spremaju u povećoj posudi. Onda se sarme ostave da se krčkaju koliko god hoćete, ništa im neće biti. Vjeruje se da se su sarme ukusnije što se duže krčkaju i što se više puta podgrijavaju. Ovo drugo ipak izbjegavajte zbog zdravlja a ako imate mogućnosti sarma ima najbolji ukus iz glinenih posuda.

 

Sarme se jedu uz prilog od kiselog mlijeka ili prelivene domaćim majonezom. Urnebes salata je takođe adekvatna uz sarme. Sarma nema potrebu da se uz nju jede bilo kakva salata. Od pića dobro i kvalitetno crveno vino prati odličan ukus sarme, prenosi Magazin novosti.