Leto nam sa sobom donosi i velike vrućine, koje teško podnose ne samo hronični bolesnici i starije osobe, već predstavljaju veliki napor i za organizam mladih, zdravih ljudi. 

Sposobnost održavanja stalne telesne temperature uprkos promenama u temperaturi okoline naziva se - termoregulacija. 

Naše telo ima razne metode za održavanje unutrašnje telesne temperature na normalnom nivou od oko 37 ° C, kao što su – u zavisnosti od temperature okoline – sužavanje i širenje krvnih sudova, znojenje, drhtavica, pojačan osećaj žeđi i još neki mehanizmi prilagođavanja. Tokom letnjih dana suočavamo se sa ekstremno visokim temperaturama vazduha, a situacija je još nepovoljnija ako ne duva vetar i ako je vlažnost vazduha visoka. Dolazi do opasnosti od zakazivanja mehanizama kojima se naš organizam brani od visokih temperatura, piše PlivaZdravlje. 

Reakcija organizma na vrućine 

Kada je spoljna temperatura visoka dolazi do pojave znojenja, koje ima funkciju hlađenja organizma. Međutim, tim putem se iz tela gubi tečnost i elektroliti, a zbog intenzivnog znojenja može doći do pojave toplotnih grčeva i toplotne iscrpljenosti. Iako su neprijatne, ove pojave po pravilu ne zahtevaju lekarsku pomoć. Prepoznaju se po grčevima u mišićima, mučnini, nagonu za povraćanje, osećaju malaksalosti, razdražljivosti, ubrzanom pulsu, ubrzanom disanju, a može doći i do kolapsa (nesvestice). 

Za vreme leta česta je i pojava sunčanice, do koje dolazi kada se osoba kreće nepokrivene glave po jakom suncu. Tada dolazi do širenja krvnih sudova oko mozga te pregrevanja samog moždanog tkiva. Uz već navedene simptome izlaganja visokim temperaturama, sunčanica se može manifestovati i ozbiljnijim poremećajima svesti. 

U slučaju pojave nekih od simptoma koji prate izloženost velikim vrućinama, potrebno je reagovati sklanjanjem sa sunca u hladovinu i uzimanjem većih količina tečnosti radi njene nadoknade. Najbolje je piti običnu hladnu vodu, a u slučaju dehidracije i gubljenja elektrolita, potrebno je piti rastvor za rehidraciju, a ako nemate, za prvu pomoć je dobra i zasoljena voda. Pomoći će i tuširanje mlakom vodom, a u slučaju pojave toplotnih grčeva i lagana masaža zahvaćenih mišića. 

Iako su često neprijatni, ovi simptomi po pravilu ne ostavljaju dugotrajne posledice na organizam, ali ponekad glavobolja i osećaj iscrpljenosti mogu potrajati i nekoliko dana. 

Toplotni udar 

Toplotni udar može se razviti postupno, ali može nastati i iznenadno. U slučaju dužeg izlaganja vrlo visokim temperaturama može doći do toplotnog udara. Reč je o potencijalno vrlo opasnom stanju u kojem organizam zbog zakazivanja mehanizama termoregulacije gubi sposobnost prilagođavanja visokim spoljnim temperaturama. Budući da organizam više nije u stanju da snizi telesnu temperaturu na fiziološki nivo, telesna temperatura može preći 40° C, pri čemu može doći do oštećenja vitalnih organa kao što su mozak, srce i bubrezi. 

Simptomi toplotnog udara su sledeći: 

– telesna temperatura iznad 40 ° C

– jaka glavobolja

– nesvestica

– smušenost

– vrela kože i crvenilo bez pojave znojenja

– mučnina i povraćanje

– grčevi

– ubrzan rad srca

– ubrzano i plitko disanje 

Potrebno je reagovati brzo jer nelečeni toplotni udar može dovesti do trajnih posledica, pa čak i smrti. Toplotni udar zahteva lekarsku intervenciju, zato odmah pozovite lekara. U međuvremenu morate odmah pružiti pomoć oboleloj osobi – morate je ohladiti. Unesite obolelu osobu u klimatizovani prostor te po potrebi skinite s nje suvišnu odeću. Ako ste u mogućnosti, istuširajte osobu u mlakoj vodi, a pomoći će i stavljanje ledenih obloga na glavu, vrat, pazuhe i prepone. Ako je osoba pri svesti, dajte joj da pije hladnu tečnost, najbolje vodu. Ako je osoba bez svesti ili ako povraća, postavite je u bočni položaj kako se ne bi ugušila. Pratite telesnu temperaturu obolele osobe toplomerom i nastavite hlađenje dok temperatura ne padne na normalnu vrednost, oko 37 ° C. 

Prevencija pojave simptoma 

Za vreme letnjih vrućina najbolje je izbegavati izlaganje direktnoj sunčevoj svetlosti i visokim temperaturama. Koliko vam situacija dopušta, dane kada vladaju velike vrućine provodite što je više moguće u hladnim, po mogućnosti klimatizovanim prostorima. Oblačite se lagano, a po mogućnosti na glavi nosite kapu ili šešir. Pijte dovoljno tečnosti kako biste izbegli dehidraciju – bilo bi idealno da sa sobom uvek nosite flašicu s vodom. Pripazite i na ishranu; leto je vreme kada se jede lagana hrana, a obroci treba da budu manji. Izbegavajte teže fizičke radove u prostorima koji nisu adekvatno klimatizovani. Uz malo pažnje moći ćete izbeći većinu neprijatnosti koje sa sobom donosi većini ljudi, uprkos svemu, omiljeno godišnje doba.