Gotovo pet decenija vešto je skrivana najveća vojna tajna, tajna o Titovom bunkeru u Konjicu. U šumskom ambijentu podno planine Zlatar na potezu od Konjica prema Džajića buku krije se 37 godina staro glavno komandno mesto bivše JNA D-0 ARK. Za sam projeka
Spoljna strana objekta sačinjena je od tri kućice koje bi vanjskim izgledom zavarale neupućene. Upravo tri skromna objekta 50 godina skrivale su kolosalni, treći po važnosti vojni objekat u Titovoj Jugoslaviji. Sklonište je osim prilaznih kućica sačinjeno i od nadzorne rezidencije, objekta za uže obezbeđenje bivšeg predsednika SFRJ, te obekta koji je predviđen za osoblje za tehničku podršku.
Unutrašnjost objekta koji se prostire na oko šest hiljada kvadratnih metara spojena je dugačkim tunelom skrivenim iza velikih, teških vrata debiljine više od jednog metra. Bunker koji je izgrađen za slučaj opasnosti od atomskog udara, mogao je odgovoriti na udar jačine 20 kilotona. Prekriven je sa šest hiljada neonskih sijalica i podeljen u 12 blokova. Najznačajniji blokovi su komunikacije, Titov blok, pluća objekta, klima, cisterne za naftu i voda.
Bunker je bio predviđen da u sličaju opasnosti primi 350 najviših političkih i vojnih zvaničnika bivše SFRJ. U njemu su se nalazile zalihe za život neophodnih namirnica, koji su u njemu bez komunikacije sa vanjskim svetom mogli provesti od prilike šest mjeseci.
Bunker krije više od stotinu spavaćih soba sa udobnim ležajevima, dve konferencijske sale, pet operativnih centara sa direktnim telefonskim vezama sa predsedništvima saveznih republika, kablovskom televizijom, dve kuhinje, pet velikih toaleta, kripto-centar, te bolnicu sa operacionom salom.
U njemu su se nalazila i dva rezervoara sa 50 tona nafte, te bazen sa 170 kubnih metara vode, voda za piće i tehnička iz prirodnog bunara koji se nalazi unutar planine. Elitno opremljena Titova rezidencija sastoji se od sobe za sekretaricu i stranke, spavaće sobe, sobe za prvu damu Jovanku, te od sobe za odmor.
Temperatura u bunkeru iznosi između 21 i 23 stepena Celzijusa, a vlažnost vazduha između 60 i 70 odsto.
Na mapi bunkera nije ucrtan tajni izlaz koji vodi na brdo iznad objekta visine 170 metara do relejnog čvorišta na planini Zlatar. Bunker je u poslednjem ratu dobrodošao Armiji RBiH, što se posebno odnosi na zalihe hrane i nafte. Velika većina stvari unutar bunkera koji je danas pretvoren u muzej i danas su onakve kakve su bile po završetku izgradnje pre 37 godina.
Bunker je u strogoj tajnosti građen od 1953. do 1979. Pretpostavlja se da ga je jedne prilike obišao i Josip Broz Tito.