U radim dvadesetim se u crno-belom dresu razvijao u jednog od najboljih štopera, a u tridesetim se vratio u voljeni klub i zaigrao s njim u evropskoj eliti.

Mladen Krstajić je čovek čije ime ima veliku vrednost u Bundesligi, ali njemu ni derbi dug 90 godina ne može da se poredi sa beogradskim.

Najbolje tinejdžerske godine obeležio mu je rat i napuštanje rodne Zenice, ali veliki karakter ga je preko Sente i Kikinde doveo do Partizana 1996. godine. 

“Iskreno ne mogu da se baš setim prvog derbija, 1995-96 sam prvi put igrao, ali nisam siguran. Ali ono što sam kao klinac sanjao dok sam navijao za Partizan, voleo Partizan, želeo da dođem da gledam derbi, a kamoli da igram i budem akter, se ostvarilo. To je bila posebna stvar za sve na prostorima cele bivše Jugoslavije. Meni se, eto, ispunila ta želja u dva navrata između kojih sam igrao u inostranstvu”, rekao je Krstajić za B92. 

Četiri godine je nosio crno-beli dres, delio svlačionicu, tugu i radost sa momcima koji će kasnije postati heroji “juga” – Sašom Ilićem, Vladimirom Ivićem, Ivicom Kraljem, Matejom Kežmanom, Igorom Duljajem… 

"Cela ta nedelja, priprema za tu utakmicu, doživljaj u porodici, sve se okreće tom derbiju i adrenalin raste. Zbog toga se sve svodilo na to da ja budem što mirniji i spremniji za utakmicu, svi su bili u stoju pred derbi”, opisuje Krstajić svoju atmosferu u derbi nedelji.

Prvi put derbi je igrao sa 22-23 godine, a onda se vratio kao šampion Nemačke i učesnik Svetskog prvenstva i imao potpuno drugačiju ulogu. 

“Velika je razlika, kao klinac gledaš da što manje pogrešiš, neiskusan si, to prati svakog mladog igrača. Ja sam uvek gledao da u tom trenutku odigram najbolje što mogu za ekipu, da dâm sebe za ekipu. Nikad nisam razmišljao o tome da se sâm istaknem. Posle kada sam se vratio, imao sam to opterećenje da pomognem mladim igračima, da kao iskusan preuzmem odgovornost. Publika je ta koja će da oceni kako sam to radio”, kaže Krstajić. 

Za razliku od mnogih igrača, imao iskustva i kao čelnik kluba, a na jednom od njih je imao mnogo značajniju ulogu od namenjene. 

“Derbi je derbi, bilo ih je koje smo dobijali, bilo ih je koje smo gubili. To je sastavni deo toga. Tako i onaj kada sam bio sportski direktor, kada je Zvezda imala penal u 45. minutu koji su promašili, a mi posle dobili na Marakani (2:0). Bio je veliki pritisak, ja sam bio taj koji je vraćao igrače Partizana nazad na klupu, nisam mogao da dozvolim situaciju da nekoga pogodi kamen ili nešto slično. Pravili smo živi zid dok ne dođe žandarmerija”, priseća se Krstajić 141. okršaja “večitih”. 

U karijeri nije igrao nijedan drugi gradski derbi, ali derbi Rura u Nemačkoj između Šalkea i Borusije Dortmund traje već 90 godina i predstavlja jedan od najvećih u Evropi.

“Velika je to tradicija, veliki su Šalke i Dortmund, ali Srbija je nešto posebno. Bila mi je čast i zadovoljstvo igrati taj nemački derbi, predstavljaš i svoju zemlju na tim derbijima, ali drugačije je sve kada igraš na našem derbiju, za Partizan. To čovek ne može da objasni dok ne doživi. Drugačiji je osećaj, drugačije su emocije bez obzira što sam ja i na tom derbiju davao sve od sebe”, naglašava Krstajić. 

Prošao je sve faze – navijača, igrača, direktora, neutralnog posmatrača. 

“Teže mi je sad da gledam, i kad sam bio sportski direktor, tada sam imao veliki pritisak na sebi što se tiče i stručnog štaba i igrača. Trenutno Partizanu ne ide kako treba, ali Bože moj, život ide dalje, nadam se da će u subotu klinci dati maksimum i tu ublažiti rane za ove poraze i kikseve koje su do sada imali. To bi za nas "grobare" bila velika satisfakcija”, rekao je bivši reprezentativac. 

Već godinama mnogi govore da je derbi izgubio onu draž koju je imao pre 10-20, a posebno pre 30-40 godina. 

“Onaj ko voli taj dva kluba njemu je svaki derbi podjednako važan, bitan, veliki, i onaj od pre 20 godina i ovaj današnji. Naravno, ne mogu da se porede različiti periodi, er su pre igrači igrali tu godinama po Jugoslaviji, sada klinci idu sa 17-18 godina, navijači ne mogu ni da ih zapamte. Možda je to jedina razlika između današnjeg derbija i ranijih. Ali derbi sam po sebi je bio i ostao svetinja, ja uvek posebno doživljavam taj dan kada Partizan igra protiv Zvezde”, zaključio je Krstajić.