Tajna je u receptu rimskog betona

Recept za beton koji su pravili stari Rimljani predstavlja jedan od najvećih dostignuća u istoriji arhitekture. Neke rimske građevine toliko su spektakularne po svojoj konstrukciji i lepoti, da se mnogi čak ni danas ne bi usudili da izgrade nešto slično. Ipak, sada smo zahvaljujući nauci bar bliži razumevanju revolucionarnog rimskog betona od kojeg su ova impozantna zdanja pravljena, piše Newsweek.

Rimski beton sastojao se iz kreča, vulkanskog peska i vulkanskih stena. Drevni Rimljani podizali su neke od najspektakularnijih građevina na svetu koje i nakon 2.000 godina Sunca, kiše, soli i snega i dalje stoje. 

Starija istraživanja su već pokazala da je rimsku beton daleko superiorniji od modernog koji je pravljen da traje oko 120 godina. Ono što je ranije takođe bilo poznato jeste da je vulkanski pesak činio rimski beton tako izdržljivim, ali sada, naučnici su otkrili tačan recept i odgovor na tajnu trajnosti ovog materijala.

Istraživači su koristili recept koji je zapisao čiveni rimski arhitekta Vitruvije. Šest meseci, naučnici su proučavali ovu smesu pod mikroskopom da bi otkrili kako se gust materijal grupiše tokom starorimskog procesa.

Tajna leži u kristalima koji se formiraju pri spajanju vulkanskog peska sa krečnjakom i tako sprečavaju stvaranje i širenje pukotina i pojavu slabih tačaka.

Rimski beton, osim toga, pokazao se i kao bolji za životnu sredinu jer se meša na 900 umesto na 1.450 stepeni Celzijusa, koliko je potrebno modernom betonu. Zagrevanje 19 milijardi tona cementa godišnje odgovorno je za čak 7 odsto ugljendioksida u atmosferi.

Kako se Rim nalazi između dve vulkanske oblasti – Monte Sabatini na severu i Albanskih brda na jugu – do vremena Oktavijana Avgusta Cezara, graditelji su otkrili da vulkanski pepeo sa Albanskih brda doprinosi izdržljivosti građevina. Od trenutka kada je Avgust standardizovao recept za beton sa ovim tipom vulkanskog pepela i peska, sve odvažnije i odvažnije građevine nicale su širom carstva.

Rimski Panteon je najinspirativniji primer graditeljstva najvećeg antičkog naroda, ali i njihove genijalne upotrebe betona. Zdanje je izgrađeno po narudžbini Markusa Agripe, a kupola ove zgrade poslužila je kao uzor nebrojenim građevinama kojima se čovečanstvo danas divi.