Svinjogojci ocjenjuju da bi uz malo više podsticaja ova proizvodnja doživjela ekspanziju. Sve više je i farmi u kojima se uzgajaju svinje čiste rase za poboljšanje genetskog potencijala u tovilištima i prasilištima koje proizvode prasiće i isporučuju farmerima za tov.

Farmer Žiko Bakajlić iz Gornje Čađavice 20 godina uzgaja četiri rase svinja, a na farmi ima oko 100 prasilja i dve linije proizvodnje komercijalnu, prasiće za tov, i proizvodnju priplodnog materijala. Ukrštanjem čistih rasa i daljom reprodukcijom proizvodi visokokvalitetne hibride koji su superiorni u tovu.

- Nema savršene rase. Ukrštanjem i poboljšanjem konstitucije, mesnatosti odnosa mesa i kosti eliminišemo nedostatke određenih rasa kao što su nježnost, slaba konstitucija i neke druge. Tako dobijamo tovljenike koji imaju kvalitetne osobine za mesnu industriju. Bele, joškšir i landras se koriste kao ženska linija, a durok i pijetren kao muška linija za proizvodnju hibridnog potomstva za tov -pojašnjava ovaj svinjogojac.

On ističe da je proizvodnja priplodnog materijala odgovoran posao, a da je procedura drugačija i komplikovanija od proizvodnje prasića za tov.

- Da bi poboljšali genetski potencijal na svojim farmama, kupci dolaze iz svih krajeva Srpske. Zbog nestabilnog tržišta i uvoza proizvodnja je često na ivici rentabilnosti. Ali ja sam zadovoljan - kaže Bakajlić.

Slobodan Petrić iz Magnojevića uzgaja svinje za tov. U oboru ima oko 600 svinja težine od 40 do 110 kilograma i kaže da sadašnja cena žive stoke tek pokriva troškove proizvodnje.

- Prasići su se za vreme najveće potražnje prodavali po ceni od pet KM, a sada je ta cena znatno niža i prodaju se za tri do 3,5 marke. Da bi proizvođači mogli imati bilo kakvu računicu ta cena ne bi smela biti manja od četiri marke. Cena tovljenika je tri marke i to nije dovoljno da se pokrije uloženo - kaže Petrić.

Smatra da bi značajni podsticaji unapredili svinjogojstvo u Srpskoj.

- Podsticaji su 20 KM po komadu, a u Federaciji i Distriktu su 60 KM. Imamo obećanje iz resornog ministarstva da će podsticaji biti 40 KM. Ukoliko se podsticaji ne izjednače, mi nećemo biti konkurentni ni na domaćem tržištu, a kamoli na evropskom – navodi on.

Dodaje da uzgajivači svinja očekuju veću zaštitu domaće proizvodnje.

- U prošloj godini evidentirano je u RS oko 30.000 svinja manje i to je dokaz neisplativosti ove proizvodnje. Predlagali smo da cene vakcinacije i zaštite životinja od bolesti proizvođači preuzmu na sebe, a da resorno ministarstvo oko 1,5 milion maraka uplaćuje nama za podsticaje, a ne veterinarima ali to nije uvaženo – zaključuje Petrić.

Zaštita domaće proizvodnje

Svinjogojci u Semberiji apeluju da je najbitnija zaštita domaće proizvodnje i sprečavanje nelegularne konkurencije i uvoza. Poručuju da se mora znati ko šta i kako uvozi, te da je to neophodno ukoliko se želi zadržati proizvodnja na dosadašnjem nivou. Cene stočne hrane povećane su za pet do 10 odsto, ali proizvođači svinja očekuju da će od od ove godine doći do pozitivnih pomaka, jer i u Evropi raste cena svinjskog mesa.