Svaki rez boli, najviše onaj koji nastupi prvi, ali je on u nekim situacijama definitivno potreban. Pogotovo ako je on sredstvo za ostvarenje konačnog cilja.

Selektora su mnogi osudili, tvrdeći da je samo pijun u jednoj šahovskoj partiji. Međutim, Krstajić je tokom svoje karijere pokazao da je možda sve, samo ne nečija marioneta i neko ko nema hrabrosti da sam donosi teške odluke.

Uostalom, to je i potvrdio godinama unazad. Njegovo JA je bilo samo njegovo i svi rezovi i odluke koje je donio, počevši od povratka u Partizan, ispostavile su se kao mudri potezi.

U ljeto 2009. godine presjekao je i odlučio da dres Šalkea zamijeni onim crno-bijelim, Partizanovim. Uprkos tome što je na stolu imao ponude iz Bundeslige, PSV-a, pa čak i slavnog Milana. 

"Došao sam da pomognem Partizanu da se plasira u Ligu šampiona", rekao je Krstajić tada. 

Uspio je u tome, a povrh svega podigao je Stefana Savića za kog su crno-bijeli uzeli ozbiljne novce. Nakon što je završio igračku karijeru, Krstajić je postao sportski direktor Partizana i nedugo zatim pokazao da nije ničija marioneta. Javno je stao na stranu trenera Aleksandra Stanojevića, iako je nasuprot njemu bio predsednik Dragan Đurić. Zaprijetio je ostavkom ako Stanojevića otpuste i barem nakratko primirio strasti. Međutim, nije želio da ćuti.

- Vrijeme je da padnu maske. U redu je kada se za sportske neuspjehe krivi sportski sektor, a kada uspjeha ima onda predsednik izađe u javnost i priča samo o sebi. Neka predsednik vodi klub, neka bude i trener i menadžer i direktor. Menadžer i jeste pošto on završava sve transfere što se tiče prodaje. Onda nama baci novac da u minut do 12 kupimo igrače. Rekao je da nema para od Lige šampiona. Pa gde su pare? Zarađeno je 15 miliona prošle godine. I opet smo mi iz sportskog sektora zaradili. Ponosno mogu da kažem da sam bio kapiten te ekipe. I Stanojević je uveo ekipu u Ligu šampiona

- Svaki prelazni rok ispada kao da smo krenuli na neke izbore. Ja nikada nisam bio na izborima, niti sam kada glasao. Ja nisam politički opredeljen, niti ću ikada biti. A u našem klubu kao da je izborna kampanja. Da li je ljudima dosadno što je mirno, da nisu navikli da je mirno, da nemaš prelazni rok svake godine, da napraviš neku koncepciju da to traje? Nisam više siguran šta ko o čemu misli. Gde god sam bio u Srbiji čist mi je obraz gde god se pojavim. Svi govore svaka čast. Bio sam i u Banjaluci i u centralnoj Srbiji. Čist mi je obraz bio i posle Genka jer smo igrali dobro i protiv Šamroka jer smo nesrećno ispali. Nama je to najteže palo, može da priča ko šta hoće. Prvo igračima, pa sportskom sektoru i naravno navijačima. A ostali su se krili iza nas. E ne može više. Kada budu donosili 80% para u Partizan kao što sportski sektor donosi, na čelu sa omladinskom školom koja je svake godine izbaci nekog talenta u prvu ekipu. Kada donesu 5 miliona u klub onda mogu da pričaju šta su uradili. 

- A ne kada je loš rezultat, sportski sektor je kriv, kada je dobar, onda je uprava sve obezbjedila. Čast izuzecima. Čista mi je savest. I dalje ležem u krevet mirno, i ustajem mirno. Vozača imam samo kada mi nametnu da ga imam, inače sam se vozim po Srbiji. Bez obzira na moju karijeru koju sam imao, o kojoj drugi treba da pričaju, namam kompleks da se bilo gde pojavim sam i da glumim neku facu. Mogu da sednem i da popričam sa bilo kim, bilo da on ima ili nema para. E to mi je najveća zahvalnost za ono što sam radio. Ne kažem da sam idealan, uvek se trudim da budem bolji. Ali da te neko omalovažava mislim da je smešno. Ako treba napravićemo kampanju pa ćemo da budemo kao političari - govorio je Krstajić te 2011. godine.

Iako je izašao u javnost i otkrio istinu, Krstajić tada nije bežao od rada sa Upravom. Smatrao je da mogu da funkcionišu i da je uz dogovor sve održivo. Ipak, smijenjen je jer nije želio da se izvini čelnicima kluba za sve ovo što je rekao.

Krstajić je preuzeo Radnik u momentu kada je klub bio na ivici egzistencije

U januaru 2015. godine preuzeo je Radnik iz Bijeljine. Klub koji je bio u rasulu i na pretposlednjem mjestu na tabeli Premijer lige BiH. Na Skupštini kluba, koja je održana prvi put poslije osam godina, Krstajić je rekao da mu je glavni cilj da podigne Radnik na noge i da ojača omladinsku selekciju.

Radnik u maju 2016. godine osvaja Kup Bosne i Hercegovine i izlazi u Evropu. Već sledeće godine optužili su ga da previše forsira Muslimane u klubu i pominjalo se da bi mogao da napusti Radnik.

- Dok sam na čelu kluba, a tu ću biti sve dok me ne otjeraju, igraće se onako kako ja budem svirao. Odrastao sam u multietničkoj sredini, igrao i živio u velikim evropskim gradovima i ne želim uopšte da budem dio bilo kakvih priča koje imaju veze sa nacionalizmom. Čovjek sam od sporta, politikom se nisam i nikada neću baviti, a još jednom ću ponoviti, dok se pitam za nešto u Radniku će igrati samo igrači koje ja i moji saradnici dovedemo. Kako se oni zovu, šta su po nacionalnosti, uopšte nas ne interesuje - rekao je selektor Krstajića tada.

Zanimljivo, Krstajić je upravo na dvojici fudbalera koji su Muslimani zaradio 1.8 miliona evra Radniku. Besim Šerbečić je otišao za milion maraka u Rozenborg, a Memišević za 200.000 manje u Groningen. To su ujedno i dva najveća transfera fudbalera u BiH od 2016. godine. 

Dakle, ponovo je pogodio sa odlukom. Nije dao nikome da mu se mješa u posao, gledao je situaciju isključivo fudbalski i zaradio je ogroman novac za klub kao što je Radnik.

Odluka da Bane Ivanović više ne bude kapiten je obrazložena rečenicom da su to neke intrene stvari reprezentacije. Krstajić sasvim sigurno zna zašto je to učinio, kao što je u poslednjih 10 godina tačno znao šta radi. Od osude jednog dijela javnosti i sportskog sektora definitivno ne može da pobjegne, ali na njemu je da postavi čvrst temelj od cigali koje su drugi bacali na njega. Za čovjeka koji to umije, onda možemo da kažemo da je uspješan čovjek.

Uspešan čovjek je ključ za uspješan projekat, a svaki uspješan projekat prije svog završetka izgleda kao potencijalna katastrofa. Poznato, zar ne?