Nekada se na Lazarevu subotu odlazilo po vrbove grančice, koje su već ranije stariji nasekli, onda su se vraćali u crkvu gde se vršilo osvećenje Vrbice. Ona je deljena deci, a ona su njom kitila kuće.

Neko na ovaj dan odlazi na reku da se umije, onda je stavljao kamičak na nogu i bacao što dalje govoreći: "Koliko sam ovaj kamen bacio, toliko zmija daleko od mene bila."

Na taj praznik se obično bere cveće, ali se ne unosi u kuću, već se drži u dvorištu u posudi sa vodom. Cvećem se rano ujutro kiti kuća, a vodom u kojoj je stajalo, umivaju se ukućani. Običaj je da se tog dana mladi međusobno daruju cvećem.

Ponegde devojke u grupama idu od kuće do kuće i pevaju pesme koje se zovu "Lazarke". Ovaj dan je praznik dece koja svečano odevena nose zvončiće oko vrata. Vrbica je za pravoslavne hrišćane praznik dečje radosti, jer je, prema jevanđelju, Hristos polazeći u Jerusalim rekao:

"Pustite decu k meni, jer takvih je carstvo nebesko". Na taj praznik se u pravoslavne hramove unose vrbove grane koje tu ostaju do nedeljne liturgije, na Cveti, kada se obavlja ritual blagosiljanja vrbe.

Vrbove grane koje se potom dele narodu, simbolizuju palmine grane kojima su hrišćani pozdravljali Spasitelja na ulasku u Jerusalim.

Praznik Cveti slavi se u čast ulaska Isusa Hrista u Jerusalim. Celog tog dana držao je propovedi u hramu, a uveče se sa svojim učenicima vratio u Vitaniju.