Posebno se izdvajaju ona koja se odnose na žene, kućne poslove, životinje i zaštitu doma, dok jedno staro vjerovanje i danas privlači pažnju neudatih žena koje priželjkuju brak i ljubav.

Ko je bio Sveti Jovan Bogoslov

Sveti Jovan Bogoslov bio je jedan od dvanaestorice Hristovih apostola, rođeni brat apostola Jakova i jedan od najbližih Hristovih učenika. U hrišćanskoj tradiciji ostao je upamćen kao apostol ljubavi, upravo zbog toga što je u svojim propovedima posebno isticao ljubav prema Bogu i bližnjem, praštanje, mir i međusobno poštovanje.

Smatra se autorom Jevanđelja po Jovanu, tri Saborne poslanice, kao i Otkrovenja, odnosno Apokalipse. Prema crkvenom predanju, Sveti Jovan je bio jedini od dvanaestorice apostola koji nije umro mučeničkom smrću. Preminuo je prirodnom smrću u dubokoj starosti u Efesu, gdje je i sahranjen.

Njegov praznik se u Srpskoj pravoslavnoj crkvi obeležava 9. oktobra, kada se vjernici sećaju njegovog upokojenja, dok se 21. maja takođe praznuje spomen na Svetog Jovana Bogoslova.

Ženama se na ovaj dan jedno posebno ne preporučuje

Kada je riječ o narodnim običajima, jedan od najzanimljivijih odnosi se upravo na žene.

Prema starom vjerovanju, ženama se na ovaj dan nije preporučivalo da uzimaju u ruke igle, makaze, pletivo i druge predmete koji se koriste za šivenje i izradu odjeće. Vjerovalo se da bi se time mogle privući štetočine, prije svega miševi, koji bi kasnije mogli da naprave štetu u kući i izgrizu odjeću, posteljinu, vunu ili druge tkanine.

Zbog toga su žene na ovaj praznik tradicionalno ostavljale pletivo i šivenje po strani. Dan je trebalo provesti mirnije, bez pojedinih poslova koji su se inače obavljali svakodnevno.

Zašto se pominju baš miševi

Ovo verovanje danas može da deluje neobično, ali je nekada imalo i vrlo praktičnu pozadinu.

U domaćinstvima u kojima se odeća ručno pravila, popravljala i čuvala tokom cele godine, šteta koju bi napravili miševi bila je ozbiljan problem. Zbog toga su se određeni dani u narodnom kalendaru povezivali sa zaštitom doma od štetočina.

Postojao je i običaj da se na ovaj dan udara u zidove, ambare, štale i druga mesta za koja se verovalo da se u njima kriju miševi. Simbolično „teranje miševa“ trebalo je da zaštiti kuću, žito, hranu, odeću i sve ono što je domaćinstvu bilo dragoceno.

Stoku bi trebalo odmoriti

Sveti Jovan Bogoslov bio je važan i za seoska domaćinstva, pa se vodilo računa o životinjama. Verovalo se da stoku na ovaj dan treba odmoriti i da nije dobro terati je na teške poslove.

Zato je praznik trebalo provesti bez nepotrebnog rada i velikih obaveza. Kao i kod brojnih drugih velikih praznika, narod je kroz običaje pokušavao da napravi granicu između svakodnevnog rada i dana koji je namenjen miru, porodici, molitvi i praznovanju.

Posebno vjerovanje za žene koje žele brak

Ipak, jedan deo narodnog predanja posebno će privući pažnju neudatih žena.

Sveti Jovan Bogoslov poznat je kao apostol ljubavi, pa nije neobično što se njegov praznik u narodnoj tradiciji povezivao i sa ljubavlju, bračnom srećom i željom da devojka pronađe svog budućeg supruga.

Prema jednom od narodnih verovanja, devojke koje žele brak trebalo bi ovaj dan da provedu mirno i bez nepotrebnog rada, sa željom da im u život dođe ljubav i osoba sa kojom će izgraditi zajednički dom.

Posebno se verovalo da nije dobro praznik provesti u svađi, ljutnji ili teškim rečima. Budući da je Sveti Jovan upravo simbol ljubavi, praštanja i mira, ovaj dan je trebalo dočekati i provesti u dobrim mislima.

Dan kada se molilo za ljubav i sreću u budućem domu

Za neudate djevojke praznik je tako imao dodatnu simboliku. One koje su želele da se udaju molile su se za ljubav, sreću i dobar brak, a stariji su verovali da se želja izrečena na veliki praznik i u miru doma posebno pamti, prenosi Ona.