„Pored velike želje i motivacije morao sam razgovarati sa roditeljima koji su bili malo skeptični oko toga, ali dobro razumijem ih, ipak odlazak u Ameriku na 5 mjeseci nije mala stvar. Nije mi trebalo puno da ih ubjedim i da im pokažem agenciju preko koje bih išao i preko koje već idu moji prijatelji dugi niz godina, oni su mi sve objasnili kako i šta i opisali mi svoja iskustva“, rekao je za InfoBijeljina Stefan Jošilo. 

Par dana nakon toga otišao je u  kancelariju Experience agencije u Doboju, nakon 20 minuta razgovora shvatio je da je odlazak u Ameriku jako jednostavan i isplativ, naravno ako imate želju da putujete.

Od silnih lokacija i poslova izabrao je da ide na Martine Vinograde i da radi kao pomoćni i glavni kuvar. Martini Vinogradi su prelijepi i veoma mirni, baš ono što je ovaj Bijeljinac i htio.

„Nakon prijave nisam bio svjestan da ću ljeto provesti u Americi sve dok mi nije stigao mail od Experience-a „Zdravo Stefane! Dobrodošli! Uspješno ste zakoračili na prag svoje nezaboravne američke avanture!” Pomno sam pratio šta su mi sve govorili i lagano se spremao za intervju sa poslodavcem koji je lično došao u Bosnu i Hercegovinu samo zbog nas. Nakon par dana saznao sam da sam prošao i da mi je ostao samo još jedan korak do Amerike – viziranje“, priča Stefan. 

U međuvremenu je samo učio kako bi mu bilo lakše na viziranju. 

„Nakon dobijanja vize nisam bio svjestan da je to to i da sebe već mogu gledati kako ulazim u avion za Ameriku. Dođe i taj dan, 30. maj 2017. godine, let za Pariz pa za Boston. Tek kada sam sletio u Boston shvatio sam da je to to i da nema nazad. Prenoćili smo u Bostonu i ujutro krenuli autobusom i trajektom do Martinih Vinograda, tamo nas je sačekao momak koji radi  za istu kompaniju i odvezao nas do smještaja i do poslodavca kod kojeg ćemo raditi“, objašnjava naš sugrađanin.

Prve dvije sedmice su mu se računale kao trening, učenje pripremanja jela koje nikad nije prije pripremao mu je bilo, kako navodi, veoma zanimljiva. Nakon par dana provedenih na ostrvu našao je i drugi posao u megamarketu. 

„Vaša radna mjesta takođe zavise i od vašeg znanja engleskog i komunikativnosti, ako dobro znate engleski, velike su šanse da ćete raditi posao gdje se više komunicira sa ljudima, na primjer radićete  kao busser, server, foodrunner ili  možda u prodavnici za kasom, satnice na tim poslovima su male ali je zato bakšiš perfektan, dok na primjer ljudi u kuhinji ili ljudi koji rade u hotelima imaju većinom fiksnu satnicu koja je velika ali nemaju bakšiš“, dodaje dalje Stefan.

On je inače ujutro radio u Megamarketu. Prije svega, to je, kako on navodi, lak posao, gdje je dobijao  određeni broj kutija sa proizodima koje treba da do kraja svog radnog vremena postavim na rafe. 

„Taj posao je jako dosadan ali mi se svidio jer je dobro plaćen. Drugi posao u kuhinji mi se jako svidio jer volim da pripremam hranu. Na početku sam bio samo pomoćni kuvar, a nakon određenog vremena i pokazane volje za radom radio sam kao glavni kuvar pa na kraju, sticajem okolnosti, postao i vođa kuhinje. Nisam ni slutio da ću do tog nivoa doći i jako sam ponosan na sebe što sam sa 21 jednu godinu radio tako nešto i stekao veliko iskustvo.

Stefanu je, priznaje, bilo jako teško napustiti taj posao, jer je to jedna od prvih stvari koju je počeo sam da radi. Inače, nije želio ništa da priča što se tiče zarade, iako smatra da mnoge koji čitaju ovaj članak bi taj podatak mnogo zanimao.

„Zarada najviše zavisi od same osobe, niko nije isti, pa naravno onda da će neko više štedjeti a neko manje, neko će više kupovati gardarobe i ostalih stari, a neko manje, neko će praviti sebi hranu, a neko će jesti u restoranima, neko će više putovati a neko manje“, zaključio je na kraju razgovora ovaj mladi Bijeljinac.