Kako vrućina djeluje na ljudsko tijelo?
Naše tijelo teži da održi unutrašnju temperaturu na 37,5 stepeni Celzijusa, bilo da se nalazimo u snježnoj oluji ili usred toplotnog talasa.

To je temperatura na kojoj su naša tijela navikla da funkcionišu.

Ali kako živa u termometru raste, tijelo mora više da se trudi da ne dozvoli da mu skoči unutrašnja temperatura.

I tako ono otvara više krvnih sudova blizu kože kako bi otpustilo vrelinu u naše okruženje i počinje da se znoji.

Dok znoj isparava, on dramatično povećava toplotu koja se otpušta iz kože.

Kad to počinje da predstavlja problem?
Ovo može da zvuči jednostavno, ali to počinje da predstavlja izvjestan napor za tijelo - a što su temperature više, tijelo se više napreže.

Ti otvoreni krvni sudovi dovode do nižeg krvnog pritiska i tjeraju srce da radi jače i pumpa brže kako bi krv nastavila da kola tijelom.

Ovo može da izazove blage simptome kao što su svrab od osipa koji je izazvala vrućina ili natečena stopala kad krvni sudovi počnu da popuštaju.

Ali ako krvni pritisak padne prenisko, tada do organa ne stiže dovoljno krvi koja im je potrebna i rizik od srčanog udara je veći.

Istovremeno, znojenje vodi do gubitka tečnosti i soli, i, najvažnije, ravnoteža između njih u tijelu se mijenja.

I to u kombinaciji sa sniženim krvnim pritiskom može da dovede do toplotne iscrpljenosti, a simptomi uključuju vrtoglavicu, padanje u nesvest, zbunjenost, mučninu, grčeve u mišićima, glavobolju, obilno znojenje i umor.

Šta treba da radim kad vidim nekog ko je iscrpljen zbog toplote?
Ukoliko može da se ohladi u roku od pola sata, onda toplotna iscrpljenost obično nije ozbiljna.

Nacionalna zdravstvena služba savjetuje:

Premjestite ga na hladno mjesto
Postavite ga u ležeći položaj i podignite mu stopala pod blagim nagibom
Dajte mu da pije mnogo vode - sportska i pića za rehidrataciju takođe su prihvatljiva
Ohladite mu kožu - prskajte ga ili prebrišite sunđerom sa hladnom vodom i hladite ga lepezom. Kese sa ledom oko pazuha ili na vratu takođe su dobre
Međutim, ukoliko ne može da se oporavi u roku od 30 minuta, onda slijedi toplotni udar.

To je hitan medicinski slučaj i mora da se zove hitna pomoć.

Ljudi koji su doživjeli toplotni udar mogu da prestanu da se znoje iako im je i dalje pretoplo, temperatura može da im premaši 40 stepeni Celzijusa i mogu da pretrpe udar ili izgube svest.

Ko je najugroženiji?
Zdravi ljudi bi trebalo da mogu da se izbore sa toplotnim talasom koristeći zdrav razum - ali neki drugi su ugroženiji.

Starost ili neka dugoročna zdravstvena stanja, kao što su srčane bolesti, mogu da ometu ljude da se izbore s naporom kom vrućina izlaže tijelo.

Dijabetes, i tip 1 i tip 2, mogu da natjeraju tijelo da gubi tečnost brže a neke komplikacije uslijed bolesti mogu da izmijene krvne sudove i sposobnost znojenja.

Takođe je veoma važno umeti prepoznati da vam je pretoplo i onda uraditi nešto po tom pitanju.

To je nešto što većina nas uzima zdravo za gotovo. Međutim, mala deca i bebe, i manje pokretni mogli bi da budu ugroženiji, a bolesti mozga kao što su demencija mogu da onemoguće ljudima da budu svjesni vrućine ili da budu u stanju da urade nešto po tom pitanju.

Beskućnici su takođe izloženiji jakom suncu. I oni koji žive u stanovima na višim spratovima moraju da se nose sa višim temperaturama.

Da li neki lijekovi povećavaju rizik?
Da - ali ljudi treba da nastave da uzimaju lijekove normalno i moraju da ulože veći napor da se ohlade i hidriraju.

Diuretici povećavaju količinu vode koje tijelo izbacuje. Oni se uzimaju naširoko, uključujući za probleme sa srcem. Na visokim temperaturama, povećavaju opasnost od dehidracije i neravnoteže ključnih minerala u tijelu.

Antihipertenzivi - koji smanjuju krvni pritisak - mogu u kombinaciji sa krvnim sudovima koji se šire da bi se izborili sa vrućinom da izazovu opasne padove krvnog pritiska.

Neki lijekovi za epilepsiju i Parkinsonovu bolest mogu da zaustave znojenje i otežaju telu da se ohladi.

A drugi lekovi kao što su litijum ili statini mogu da postanu koncentrisaniji i problematični u krvi ukoliko dođe do prevelikog gubitka tečnosti.

Da li vrućina ubija?
Da.

U Engleskoj svake godine bude oko 2.000 smrti koje izazovu visoke temperature.

Većina je uzrokovana srčanim i moždanim udarima koje izazove napor pri pokušaju da se unutrašnja tjelesna temperatura održi stabilnom.

Viša stopa smrtnosti nastupi kad živa u termometru pređe podiok od 25-26 stepeni Celzijusa.

Međutim, dokazi sugerišu da visoke temperature izazivaju smrt prije u proljeće ili rano ljeto nego na "vrhuncu ljeta".

To bi moglo da bude zato što počinjemo da mijenjamo svakodnevno ponašanje kako ljeto odmiče i više se navikavamo na to da se borimo sa vrućinom.

Dokazi iz prošlih toplotnih talasa pokazuju da se smrti dešavaju veoma brzo - u roku od prvih 24 časa toplotnog talasa.

To se razlikuje od hladnih talasa, koji takođe umiju da budu smrtonosni, ali im treba mnogo duže da djeluju na čovjeka.

Studija iz 2010. godine o dejstvu toplotnih talasa na smrti u devet evropskih gradova svuda je zabilježila povećanja, od 7,6 odsto (u Minhenu) do 33,6 odsto (u Milanu).

Toplotni talas iz 2003. godine u Evropi izazvao je, prema procjenama, oko 70.000 dodatnih smrti.