Džef Henkok je svojim studentima sa Stenforda dao zadatak da budu bez interneta i da posle na predavanja razmenjuju iskustva. Pre 2008. godine je tako bilo i oni su puni entuzijazma razmenjivali svoja osećanja, kao i prednosti i probleme na koje su naišli, međutim, danas su se stvari znatno promenile.

- Kad sam pokušao da im dam zadatak sada u 2016. godini, naišao sam na pobunu svih prisutnih studenata. Rekli su mi da to nije fer i da je zadatak nemoguć - naveo je Henkok.

Oni su tvrdili kako će ih nekorišćenje interenta sprečiti da završe obaveze za druge predmete, da će im to uništiti društveni život i da će porodica, a i prijatelji da se brinu za njih, jer od njih neće biti ni traga ni glasa na društvenim mrežama.

Henkok je na kraju otkazao zadatak i više nikad nije pokušao ponovo da ga da studentima.

Postavlja se pitanje: Šta bi se desilo da danas internet prestane da radi makar jedan dan?

Više od polovine svetske populacije danas koristi interent, a taj broj raste iz sekunde u sekundu. Kako navodi Vilijam Daton sa Univerziteta u Mičigenu, ljudi interent uzimaju zdravo za gotovo i ne razumeju kolika može da bude i opasnost što je on uključen u gotovo sve sfere našeg života.

- Ljudi i ne razmišljaju o tome, da možda jednom neće moći da pristupe internetu - istakao je Daton.

Naravno da interent nije neprikosnoven i da bi jednog dana planeta mogla da ostane bez njega, a sajber napadi svakako mogu da budu jedan od uzroka. Isključivanje domena će izazavati masovne poremećaje, sprečavajući sajtove da se učitaju, na primer.

Sečenje kablova koji se nalaze duboko na dnu mora i okeana takođe može da izazove velike poremećaje. Ovi kablovi su laka meta napadača, a često budu oštećeni i slučajno, što može da dovede do potpunog isključivanja, na primer, jednog kontinenta. U 2008. godinie, ljudi na Bliskom istoku, u Indiji i jugoistočnoj Azijij su bili pogođeni velikim internet haosom, kad je podmornica isekla kablove.

Vlade nekih zemalja imaju tzv. prekidač za obaranje, koji može efikasno da isključi internet u njihovoj zemlji. Egipat je to učinio tokom Arapskog proleća 2011. godine, kako bi demonstranti teže mogli da koordiniraju svoje aktivnosti. Turska i Iran su takođe isključili svoje interent konekcije tokom protesta. Takođe kruže priče da i Kina ima svoj prekidač. I američlki senatori su predložili da se napravi jedan u SAD, kao prevencija protiv sajber napada. Pravljenje ovog prekidača nije jednostavna stvar, pogotovo ako je zemlja velika i napredna, jer tada postoji mnogo veliki broj konekcija unutar same zemlje i van njenih granica.

Najopasniji napadi na internet bi mogli da dođu iz svemira. Velike solarne oluje mogu da budu pretnja satelitima, i mrežnim sistemima.

- Ono što bombe i terorozam ne mogu da urade, to će moći da ispune solarne eksplozije - naveo je Dejvid Iglman sa Stenford Univerziteta.

Međutim, većina prekida intereneta neće dugo trajati.

- Postoji armija ljudi koji su spremni to da isprave - naveo je Skot Borg iz Američke jedinice za posledice sajber problema.

Borg i njegove kolege su 2008. godine analizirale kako bi pad interenta uticao na ekonomiju. Oni su otkrili da bi uticaj toga bio beznačajan, barem za prekid koji bi trajao četiri dana, a za taj period su analizirali finansijske izveštaje 20 kompanija.

Ispostavilo se da gubitak interneta na nekoliko dana ne bi zaustavio niti pogoršalo rad ljudi.

U nekim slučajevima, gubitak interenta bi značio i povećanje produktivnosti. Borg i njegove kolege su proučavale šta bi se desilo kad bi internet konekcija nestala na nekoliko sati. To bi značilo da bi ljudi onda više vremena posvetili papirologiji u kompaniji u kojoj rade, što bi dovelo do povećanja produktivnosti.

Problemi racimo ukoliko putujete isto ne bi bili veliki. Avioni, autobusi, vozovi, svi oni rade bez interenta, ali svakako da bi duži prekid ipak usticao na logistiku.

Naravno, isključivanje interneta bi nesrazmerno uticao na manja preduzeća i "plave okovratnike". Na primer, vodoinstalateri ili druge neke zantalije, koji se oslanjaju isključivo na svoje mobilne telefone i pejdžere, imali bi nedostatak posla nekoliko dana, zbog satelitskog kvara,piše BBC.

Psihološki efekti

Osećaj izolacije bi mogao da se proširi među ljudima, ako nema interneta, jer su danas svi navikli da su im drugi ljudi na dohvat ruke, preko različitih društvenih mreža i aplikacija, koje rade uz pomoć interenta.

Kako Henkok navodi, internet i jeste dizajniran u tu svrhu, da komuniciramo jedni sa drugima.

Kada je 1975. godine zbog požara u Njujorškoj centrali prekinut telefonski saobraćaj na 23 dana, većina ljudi su rekli da su se osećali izolovano i nelagodno, a da kad su linije vraćane, osetili su da opet imaju kontrolu u rukama.