Ogroman uvoz svega i svačega uništava domaću proizvodnju, u BiH ušla roba vredna 9,1 milijardu km. Srpska i FBiH beleže enorman uvoz hrane koju i sami mogu da proizvode.
U prvih šest meseci ove godine u Srpsku je preko granice stiglo žitarica, vrednih 59 miliona maraka, mesa i mesnih prerađevina za 44,8 miliona KM, slatkiša 41,9 miliona, piva 24,8 miliona maraka...
Kad se sve sabere u RS je uvezeno hrane i životinja u vrednosti od 310 miliona KM! Ekonomisti postavljaju pitanje zašto Srpska uvozi toliko onoga što sama može da proizvede?
Ratari u Srpskoj tvrde da ogroman uvoz uništava domaću poljoprivredu. Na nivou države godišnje se uveze povrća vrednog 74 miliona i voća 117 miliona maraka.
Država bi morala da jača domaću proizvodnju većim podsticajima. Sramota je da uvozimo tolike količine luka, krompira, paprika i lubenica, kad to sve možemo sami da proizvodimo - kaže za, "Novosti", Ljubo Maletić, predsednik Udruženja ratara Semberije.
Srpska i FBiH su u prvoj polovini ove godine ostvarili spljnotrgovinski deficit od 3,9 milijardi maraka, čime je nastavljen veoma negativan trend trgovinske razmene sa zemljama EU i članicama CEFTA sporazuma!
Izveštaj Agencije za statistiku BiH pokazuje da je u ovom periodu vrednost uvezene robe iznosila 9,1 milijardu maraka, dok je ostvareni izvoz bio "težak" 5,1 milijardu KM.
Pokrivrenost uvoza izvozom od januara do jula 2015. iznosila je 56,9 odsto - rečeno je u Agenciji za statistiku BiH.
U zemlju se najviše uvozi nafta i naftni derivati, gas, hrana, lekovi, mašine i aparati, vozila i tekstil, pokazuje analiza Centralne banke BiH. S druge strane, RS i FBiH najviše izvoze rude, drvo, električnu energiju, obuću, mašine, aparate i nameštaj.
BiH veliki deficit beleži i u trgovini proizvodima hemijske industrije - 961 milion KM.
Deficit u trgovini mašinama, aparatima i mehaničkim uređajima iznosi 1,4 milijardi KM, dok u trgovinskoj razmeni automobila deficit iznosi 738 miliona KM - navedeno je u izveštaju CB BiH.
Uočeno je da je proizvodnja nameštaja jedan od svetlih primera dobre strategije izvoza, jer je primenjen klasterski pristup, što je rezultiralo dobrim izvoznim poslovima u kojima je ostvaren suficit u trgovinskoj razmeni. Pored proizvodnje nameštaja, trgovinski suficit ostvaren je u drvnoj industriji, kao i u proizvodnji baznih metala.