Delagaciju Srbije predvodi premijer Aleksandar Vučić, dok je na čelu delegacije EU Miroslav Lajčak, šef diplomatije Slovačke, koja trenutno predsjedava Evropskim savjetom.

Vučić je, nakon konferencije naveo da je Srbija zahvalna Hanu i Lajčaku na podršci Srbije ka EU.

-Ovo je veliki, lep i značajan dan za Srbiju. Kada me je Boris Džonson pitao da li je to značajno za Srbiju, ja sam mu rekao da jeste. Ovo pokazuje da je to naš strateški put i dobar put koji pokazuje našu posvećenost svim zadacima koji su pred nas postavljeni. Svesni smo da ćemo imati teškoće i prepreke, posebno kod ovih poglavlja, ali smo odlučni da ispunimo očekivanja – rekao je premijer Srbije.

-Sve je to vezano za poboljšanje standard naših ljudi, što znači da će vladavina prava biti podsticaj za strana ulaganja. Srbija ima jednu od najvećih stopa rasta. Unapred se radujemo da sarađujemo sa EU I bićemo posvećeni tom procesu, iako znamo da nije jednostavno. PostojeiI političke prepreke koje će se naći pred nama, bićemo i kritikovani, ali istrajaćemo – dodao je Vučić, koji se nakon govora na engleskom, u Briselu obratio na srpskom.

-Nadam se da će srpski ovde biti jedan od prihvaćenih jezika. Srbija jeiI dalje siromašna, i teško se živi, ali ima najvišu stopu rasta. Zahvalan sam našim prijateljima, ali znamo da imamo mnogo nedostataka, mnogo toga što kod sebe moramo da promenimo i popravimo. Naš posao ćemo da završimo i daćemo sve od sebe da prednjačimo u svemu. Ovo je jedan od dana kada smo se osećali ponosni što smo Srbi. Hvala ljudima u Srbiji na strpljenu – rekao je Vučić.

Miroslav Lajčak naveo je da je otvaranjem poglavlja učinjen veliki pomak za Srbiju.

- Slovačja je zemlja koja je stavila ovaj process kao jedan od prioriteta tokom našeg predsedavanja. Brzina pregovora biće odlučena kvalitetom reformi i zato bismo ohrabrili vladu Srbije da nastavi sa pozivitnim reformama – rekao je Lajčak.

Na konferenciji za novinare govorio je i Johanes Han.

- Nešto važno se dogodilo i možemo da proslavimo otvaranje poglavlja. Ovo je veliki trenutak za sve nas. Ovo je i priznanje Srbiji i njenom napretku. Mnogo posla je uradila vlada Srbije, koja je preuzela obavezu da preduzme reforme za dobrobit građana.Prihvatićemo Srbiju raširenih ruku. Sada je fokus na primeni reformi, neće uvijek biti jednostavno, ali EU će biti tu i cilj nam je da reforme budu uspješne i da se dođe dotle da vladavina prava u Srbiji bude neometana i da to bude osnov za privlačenje investicija. To je važno i za povjerenje u dobru upravu, važno je za građane Srbije koji hoće da ulažu. Pohvaljujem napredak koji je Srbija ostvarila i ovo otvranje će biti samo korak Srbije ka EU. Srbija definiše brzinu pregovaranja, ali će to zavisiti od napretka u ključnim poglavljima, što se odnosi na odnose sa Kosovom i reforme vladavine prava. Sve ovo treba da se pretoči u beneficije za građane Srbije – rekao je Han.

Otvaranje dva ključna poglavalja 23 i 24, koja se otvaraju među prvima, a zatvaraju tek pred kraj pregovora o članstvu u EU, bilo je blokirano više od tri mjeseca uslovljavanjima Hrvatske koja su se odnosila na regionalnu jurisdikciju u procesuiranju ratnih zločina, manjinska prava i punu saradnju sa Tribunalom u Hagu.

Poglavlje 23 odnosi se na pravosuđe i osnovna prava, a poglavlje 24 bavi se pitanjima pravde, slobode i bezbjednosti.

Na Međuvladinoj konferenciji Srbiji će biti predstavljena zajednička pregovaračka pozicija EU za svako od ta dva poglavlja.

Pregovaračka pozicija EU sadrži i prelazna mjerila na osnovu kojih će evropske institucije i zemlje članice odlučivati da li je Srbija napredovala u datim oblastima.

Prelazna mejrila i sami pregovori Srbije i EU u okviru poglavlja 23 i 24 podrazumevaju neke od najznačajnijih reformi neophodnih kako na putu Srbije ka članstvu u EU tako i za samu modernizaciju države.

Od Srbije se očekuje da u narednom periodu sprovede reformu pravosuđa i policije, pojača borbu protiv korupcije, obezbjedi puno poštovanje manjinskih prava i zaštiti medijske slobode i slobodu izražavanja.

Posebna pažnja biće usmjerene na primjenu donijetih zakonskih normi u Srbiji.

Vođena prethodnim iskustvima u procesu proširenja, EU sada insitira na tome da reformski procesi ne smiju ostanu samo "slovo na papiru", već moraju donijeti promjenu na terenu, vidljivo poboljšanje života građana i u potpunosti pripremiti zemlju kandidata za sva prava i obaveze koje dodnosi članstvo u EU.

O važnosti koju poglavlja 23 i 24 imaju u pristunim pregovorima Srbije, govori i činjenica da eventualni nedostaci u sprovođenju reformi u ova dva poglavlja, kao i u poglavlju 35, koje obuhvata normalizaciju odnosa sa Prištinom, mogu privremeno blokirati cio pregovarački proces Srbije o članstvu u EU.

Srbija je, i prije nego što je počela proces pregovora u oblasti pravosuđa i osnovnih prva, bila blokirana više od tri mjeseca uslovljavanjima Hrvatske koja su se odnosila na regionalnu jurisdikciju u procesuiranju ratnih zločina, manjinska prava i punu saradnju sa Tribunalom u Hagu.

Iako je EU odbacila da prihvati osnovanost zahtjeva zvaničnog Zagreba u nacrtu zajedničke pregovaračke pozicije EU za poglavlje 23, u koju je Tanjug imao uvid, stoji da se od Srbije se očekuje "temeljna" regionalna saradnja i dobri međususnedski odnosi prilikom rešavanja ratnih zločina, uključujući izbnegavanje sukoba nadležnosti.

Prva međuvladina konferencija kojom je označen i formalizovan početak pristupnih pregovora Srbije i Unije održana je 21. januara 2014, a na Drugoj, 14. decembra 2015. otvorena su prva dva poglavlja - 32 o finansijskoj kontroli, i 35, o normalizaciji odnosa sa Prištinom.