Najviše trpe meštani Bijeljine koji su najbliže deponiji. U naselju udaljenom svega nekoliko stotina metara život je postao neizdržljiv zbog smrada. Najgore je u letnjim mesecima, a nakon bezuspešnog pisanja peticija, razmišljaju i o blokadi puta prema deponiji.

– Celo leto sedimo u kući. Ne možemo popiti kafu u dvorištu od smrada. Prozore ne otvaramo jer se neprijatni mirisi uvuku u kuću i garderobu. Kuću i okućnicu bih prodao jer  ne mogu da uživam u tome što sam mukotrpno stekao – kaže meštanin naselja Krušik Dragan Samardžić.

U zavisnosti od vremena i vazdušnog pritiska, neprijatan miris dopire i do centra grada, udaljenog samo tri kilometra vazdušnom linijom od deponije.

Ana Modraković smatra da je projekat regionalne deponije ambiciozno zamišljen, ali da nije opravdao svrhu.

– Rekli su da će biti u skladu sa evropskim i svetskim ekološkim standardima, ali sigurna sam da nijedna deponija u Evropi i svetu ne izgleda ovako. Ko zna šta se sve ovde odlaže i kako se može odraziti na zemlju, vodu i naše zdravlje – kaže Modrakovićeva.

U ”Eko-depu” kažu da su instaliranjem postrojenja za spaljivanje deponijskih gasova i prečistača procednih voda u velikoj meri sprečili širenje neprijatnih mirisa sa nove deponije i zaštitili životnu sredinu.

Problem je klaonički otpad, čija je količina udvostručena pokretanjem proizvodnje u “Mesoproduktu”. Na staru deponiju dnevno se odlaže dve do tri tone klaoničkog otpada.

– Ovaj otpad dolazi kod nas u poluraspadnutom stanju, pa čak i prilikom njegovog trasnporta imamo problem neugodnih mirisa. Iako ga tretiramo sredstvom za neutralizaciju i prekrivamo, moramo apelovati da mesoprerađivači dovoze otpad blagovremeno, a ne u poluraspadnutom stanju – kaže direktor preduzeća Dragiša Marjanović.

Nemaju novca za razvoj

Na novu deponiju dnevno se odloži 85 tona komunalnog otpada. Cena odlaganja je 40 maraka po toni i od tog novca preduzeće vraća kredit, plaća radnike i redovne troškove.

U ”Eko -depu” navode da uprkos svemu nisu imali negativan saldo, ali iz vlastitih sredstava ne mogu da finansiraju dalji razvoj deponije. Neophodna je izgradnja nove ćelije, koja bi produžila vek deponije za desetak godina, a u planu je i  razvrstavanje otpada.

U deponiju je do sada uloženo skoro pet miliona evra.