Smanjenje zateznih kamata – stimulacija neplatiša ili rasterećenje privrede?
Poslovnu zajednicu podijelilo je pitanje smanjenja zateznih kamatnih stopa na dospjele, a neizmirene obaveze.
Dok jedni smatraju da bi smanjenje stimulisalo neplatiše da i dalje gomilaju dugove, drugi tvrde da bi to dovelo do rasterećenja privrede.
Nacrt zakona, koji reguliše kamatnu stopu na dospjele obaveze, usvojen je prije pet mjeseci, ali se Prijedlog, prema svemu sudeći, pred poslanicima neće naći do kraja godine.
Smanjenje kamatne stope na neizmirene obaveze sa 18,25 na 12 odsto podržava uprava preduzeća Јavor iz Prijedora. Opšta nelikvidnost je, kažu, velika. Smatraju da bi smanjenje za nešto više od šest odsto značajno pomoglo privrednicima u Srpskoj.
- Kad mi potražujemo iz Federacije BiH onda možemo potraživati najviše 12 odsto zatezne kamate, a kad Federacija pšotražuje iz Republike Srpske onda sudovi i banke obračunavaju 18,25 odsto. Pa mi sami sebe kažnjavamo - smatra Radovan Šalabalija, direktor ovog preduzeća.
Takvo mišljenje ne dijele u banjalučkom preduzeću Krajina klas. Pitaju da li je to stimulisanje onih koji izbjegavaju plaćanje obaveza. Nije realno, smatraju, da jedno preduzeće koje duguje drugom plaća mali iznos penala za finansijsku štetu, koju je napravio svom povjeriocu.
- Zatezna kamata treba da bude poruka da se zato što je ta kamata visoka ne smije dugovati drugom. Ovako, mi dovodimo neke u položaj da razmišljaju da im je jednostavnije da ostanu nekome dužni, nego da uzmu kredit u banci - kaže Saša Trivić, direktor ovog preduzeća.
Koeficijent likvidnosti mjeren sposobnošću vraćanja dospjelih obaveza u roku prošle godine bio je 1,06. Poređenja radi, realan koeficijent za održavanje tekuće likvidnosti trebalo bi da bude 1,5. U Privrednoj komori tvrde da ima argumenata i za, i protiv smanjenja zatezne kamate na dugovanja.
- U Republici Srpskoj ne bi trebali biti veći nameti nego što su u FBiH. S druge strane, pojdini privrednici smatraju da se ovakvim zakonskim rješenjem ustvari izlazi u susret onima koji neredovno izmiriju svoje obaveze - kaže Vladimir Blagojević, portparol Privredne komore.
Izmjenama zakona nije predviđeno smanjenje stope zatezne kamate na javne prihode. Ostala bi 21,9 odsto, kako naplata javnih prihoda ne bi bila dovedena u pitanje.