Ovom presudom odbijena je žalba tužioca i potvrđena je prvostepena presuda Odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu kojom je nakon ponovljenog suđenja Živković u novembru 2015. godine oslobođen zbog nedostatka dokaza da je izvršio krivična dela za koja se tereti optužnicom.

Po nalažženju Apelacionog suda, prvostepeni sud je pravilno primenio odredbu Zakonika o krivičnom postupku da se osuđujuća presuda možže zasnivati samo na činjenicama u čiju je izvesnost sud uveren.

U konkretnom slučaju, nakon svih izvedenih dokaza, nije dokazanao na pouzdan način da je Živković izvrššio krivično delo raznog zločina, u saizvrššilašštvu, smatra Apelacioni sud.

Za zločin u Bijelnini su ranije trojica pripadnika doborovoljačke jedinice u sastavu Vojske Srpske Republike BiH pravosnažžno osuđena, a ŽŽivkoviću je naknadno suđeno.

Za zločine u Bijeljini pravosnažžno je osuđen Dragan Jović na 20 godina zatvora, Alen Ristić na 10, a Zoran Đurđević na 13 godina zatvora.

Tužžilaštvo za ratne zločine teretilo je Živkovića i ostale osuđene da su 14. juna 1992. godine u Bijeljini opljačakli boššnjačku porodicu, višše puta naizmenično silovali dve žžene, od kojih se jedna par dana ranije porodila.

Optužženi Jović zatim je ubio civila pucajući mu u usta, a dve žžene su iz kuće, gole i bose, poveli kroz grad.

Opljačkali su potom kuću žžene invalida, a njenim vozilom marke "jugo 55" su se udaljili sa lica mesta.

Po izlasku iz grada, na putu ka Brčkom, u mestu Ljeljenča, zaustavili su vozilo, ispred vozila naizmenično silovali žžene i nad njima vrššili protivprirodni blud, a onda su ih, gole i bose, ostavili na putu i udaljili se sa lica mesta.

Taj slučaj, poznat kao "Bijeljina", BiH je ustupila Srbiji na osnovu Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima.

Pretkrivični postupak je prethodno vođen pred Osnovnim sudom u Bijeljini.