Da ima apsolutni sluh 29-godišnji mladić iz Urugvaja shvatio je kada je bio dečak, bacajući kamenčiće u reku. Mogao je ocu da kaže koji je ton napravio svaki kamen kada je udario u vodu. 

Otac mu je kasnije čitao o pticama iz enciklopedije koja je imala i audio kasetu sa njihovim pevanjem. 

"Tada sam shvatio da mogu da zapamtim ptice po njihovim zvukovima", kaže je Kulaso. 

Apsolutni sluh je redak talenat koji ima jedan od 10.000 ljudi, kaže Kulaso, dodajući da je Volfgang Amades Mocart jedan od njih. 

Kada je bio tinejdžer, jedan ornitolog mu je dao snimač i u tom trenutku je, kako kaže, osetio da je to oduvek radio a da nije ni znao. Od tada snima i uči iz zvukova prirode. 

Nedavno se vratio sa dvomesečnog putovanja Antartikom, gde je snimao zvukove na najhladnijem, najdivljijem i najmisterioznijem kontinentu Zemlje. 

"Stalno dodajem zvukove na svoju listu. Na Antartiku sam snimio morske lavove, foke i topljenje sante leda", kaže Kulaso. 

Sposobnost da prepozna i snimi zvukove prirode pružila mu je mogućnost da dobije posao u snimanju dokumentarnih zvučnih zapisa, a zahvaljujući prepoznavanju zvukova ptica dobio je prvu nagradu od 45.000 dolara u programu Nacionalne geografije. 

Kulaso je više od 10 godina u Brazilu studirao bioakustiku i prirodne zvukove, a sada živi u rodnom Montevideu. 

Šefica odeljenja za fonologiju na Univerzitetu Urugvaja Alisija Munjo kaže da apsolutni sluh ima više veze sa mozgom nego sa uhom. 

"Ne čuju ti ljudi više, čuju isto kao i svi drugi. Stvar je u tome da njihov mozak ima ogroman kapacitet da interpretira zvukove i njihove nijanse, mnogo više nego mozak običnih ljudi", kaže Munjo.