Takođe, to prema prostoj računici znači i da najmanje 12.000 čeljadi iz ovih familija živi na ivici egzistencije, odnosno gladi.

- Evo krčim živicu. Malopre sam čistio septičku jamu. Valja nabaviti drva za zimu, pa nadničarim gde god uvatim priliku. Mi kao i većina višečlanih porodica nemamo nikakve opipljivije podrške od države i grada. Sigurno je samo ovih tristotinak maraka od dečjeg dodatka i invalidnine. Eto, sedmoro dece mi ide u školu, a kćerka na Mašinski fakultet u Banjaluci. Otkako je otišao ministar Kasipović, moramo i o tome da vodimo računa. Ne znam ni sam kako, ali guramo od danas do sutra - svedoči Draško, glava dvanaestočlane porodice Marjanović iz Petrova kod Prijedora, i još veli da ga nerviraju sprdanja da višečlane porodice besposličare i neumorno prave decu i sirotinju.

Žive za decu

- Volim svoju i svačiju decu. Ova deca i žena su jedino što je ostalo nakon što mi je mati umrla, a brat poginuo. Valjda je dika reći da imam više dece od tamo nekog sela - ističe Marjanović, koji s familijom i dalje krpari u tridesetak kvadrata i od nešto stoke, baštice i pomoći dobrih ljudi.

Za to vreme, još gore je kod sedmočlane porodice Bajić iz Stanara, koja godinama živi u podrumu nezavršene kuće, gde se zimi hvataju ledenice od...

- Po metra! Ni mi osim nadničarenja nemamo gde da redovno radimo i zaradimo. I još viču da smo neodgovorni roditelji, iako živimo za decu i četvoro opremamo za školu. Pa nisam ja ganjo rekord u deci i nisam kriv što nam je i to malo dečjeg dodatka sa 190 palo na 140 maraka, pa prvo dete ne dobija ništa, drugo 35, treće 70, a četvrto 35 maraka. Petog Stefana nema nigde i još kažu natalitet! Ma nema veće bele kuge od birokratije i politike. Tako mi koji bi trebalo da budemo važan deo nataliteta od svega imamo najmanje. Najviše imaju oni koji samo pričaju i obećavaju, a ne ispunjavaju. S druge strane, ja nemam ni za operaciju proširene aorte. Moram sve da radim uprkos savetu lekara da ne dižem ništa teže od pet kilograma - kaže za Press Ljubinko Bajić.

I Jovan Radovanović, predsednik Republičkog udruženja porodica sa četvoro i više dece, kaže da je situacija alarmantna, jer je nezaposleno čak 70 odsto roditelja iz oko 5.000 višečlanih porodica u Srpskoj.

- To je užasno. Oko 3.500 ovih porodica je na ivici egzistencije, a od 20 do 30 odsto je stambeno nezbrinuto. Ovakvim odnosom nadležnih postavlja se pitanje da li su nam deca potrebna ili nam trebaju starački domovi i groblja - naglašava Radovanović i dodaje da nije zadovoljan institucijama u RS jer već 20 godina pričaju o strategijama protiv bele kuge, a nemaju rezultate.

- Sve više škola i vrtića se zatvara. Sve manje je đaka i studenata. Igrališta su sve praznija. Nas ljudi nestaje. Za koga gradimo to što gradimo - pita se naš sagovornik i traži od nadležnih da sve institucije od vrha do opština obezbede novac za svaku porodicu sa četvoro i više dece u RS.

- Važno je da završimo centralni registar ovih porodica i da precizno znamo kakva pomoć kome treba kao što smo uradili na nivou Banjaluke - pojašnjava Radovanović koji je za to da se dečji dodaci daju svoj deci, a ne samo za drugo, treće i četvrto dete.

- Nije u redu da treće dete prima više od četvrtog, kao ni da jedan poslanik prima platu u visini od 120 dečjih dodataka. Mi smo za to da političarima od naredne godine bude ukinuto primanje tzv. belog hleba i da ta sredstva budu usmerena u povećanje dečjeg dodatka, za besplatne knjige našim đacima na nivou RS i da roditeljstvo bude plaćeno. Cilj su i besplatan vrtić i stipendije za srednjoškolce i studente kao što smo postigli u saradnji sa gradom Banjaluka. I vrlo je važno da naredne godine naše udruženje dobije status od posebnog interesa za RS - kaže Radovanović.

Iz Ministarstva porodice, omladine i sporta RS ističu da je u prošlom periodu u javnosti stvorena pogrešna slika da je ova institucija nadležna za višečlane porodice i udruženja iako po zakonu nadležnost nad porodicom i decom imaju i druga ministarstva u Vladi RS.

Nema sistemskog rešenja

- Istraživanje "Položaj i potrebe dece iz višečlanih porodica u RS" je pokazalo da je više od 70 odsto njih u stanju socijalne potrebe, za šta je resorno nadležan sistem socijalne zaštite. Inače, analiziranje demografskih kretanja, te praćenje i predlaganje mera pronatalitetne populacione politike podrazumeva određena naučna načela, pa je mere potrebno usmeravati tamo gde je najveća populacija, a to su prvo, drugo i treće dete, jer se onda postižu i najbolji rezultati. Opet, to ne znači da sve ove godine nismo podržavali ova udruženja. I pored toga što nisu u našoj nadležnosti, sprovodili smo aktivnosti kao što je projekat izgradnje 97 kuća u RS za porodice sa petoro i više dece koje nisu imale rešeno stambeno pitanje, čime je sa izdvojenih 8,5 miliona KM zbrinuto 97 porodica sa 512 dece. Takođe, podržali smo rad ovih udruženja sa po 3.000 maraka prilikom osnivanja, a od 2007. godine nabavljamo udžbenike za sve odlične učenike od trećeg do devetog razreda osnovne škole iz porodica sa četvoro i više dece, za šta je obezbeđeno 9.500 kompleta udžbenika u vrednosti od milion maraka - kažu u ovom ministarstvu.

Još ističu da će nova strategija razvoja porodice u RS za period 2015-2020. biti realizovana kroz unapređenje strateških planskih dokumenata i zakonskih okvira, razvoj usluga podrške porodici i promociju porodičnih vrednosti, pa se prvi rezultati mogu očekivati 2021. u kontekstu analize stanja primene strategija za navedeni period.

Pored toga, ova institucija se protiv bele kuge bori kroz finansiranje vantelesne oplodnje, ali i "Fond treće i četvrto dete", gde se isplaćuju jednokratne novčane naknade majkama koje u tekućoj godini rode treće (600 KM), odnosno četvrto dete (450 KM).

- Do sada je za ovaj projekat izdvojeno osam miliona maraka. Na ostvarivanje ove naknade ne utiče materijalni status porodice, pa je ovo tipična pronatalitetna materijalna mera koja je kao takva naišla na prihvatanje u društvu - navode u ministarstvu.

Natalitet podstiču i subvencionisanjem kamata na stambene kredite za mlade i mlade bračne parove kod Investiciono-razvojne banke RS pa je tim projektom od 2007. dosad odobreno više od 2.288 subvencija ili 4,3 miliona KM.

- U 2013. je od ukupno 63 lokalne zajednice u RS samo Banjaluka imala pozitivan prirodni priraštaj, što ukazuje na to da učešće lokalnih zajednica u sprovođenju mera populacione politike mora biti podignuto na daleko viši nivo. Potrebno je da definišu mere populacione politike u svojoj sredini, a zatim da u svojim budžetima obezbede sredstva kako bi usvojene mere mogle biti sprovedene - upozoravaju u ministarstvu.

Napominju da su demografija i demografska politika oblast koja zahteva i vreme i novac.

- Prvi vidljivi rezultati se mogu očekivati nakon 15-20 godina primene određenih mera u kontinuitetu. Inače, na današnjem stepenu ekonomskog, kulturnog, demografskog i svakog drugog razvoja sve države teže da im prirodni priraštaj bude na nuli, ili da imaju jednak ili približno jednak broj rođenih i umrlih. Za nedovoljno rađanje ima više razloga i to su pre svega promena starosne strukture stanovništva RS, smanjenje broja žena u fertilnom periodu (žene od 15 do 49 godina), velike migracije, promena položaja žene u društvu, povećan stepen obrazovanja stanovništva, prisutna kontrola rađanja, povećanje steriliteta, produženo školovanje i niz drugih faktora koji nisu mogli da zaobiđu naše prostore. To su globalna kretanja, a naučno je dokazano da kako dolazi do napretka, modernizacije i ekonomskog razvoja društva, neminovni su pad plodnosti odnosno smanjeno ili nedovoljno rađanje. Uzimajući u obzir da je u RS od 2002. prirodni priraštaj negativan, naš zadatak u narednom periodu treba da bude zaustavljanje tih nepovoljnih trendova, kako bi se u ovom periodu postigao jednak broj rođenih i umrlih - kažu u ministarstvu i ističu da u RS još ne postoji celovito, sistemsko rešenje za sprovođenje mera populacione politike iz oblasti radnih odnosa, zdravstvene, socijalne i dečje zaštite, školstva...

Srozan natalitet

- U narednom periodu potrebno je raditi u pravcu da se merama populacione politike upravlja sa jednog mesta, ili da oblasti dečje zaštite i predškolskog vaspitanja budu na jednom mestu, što sada nije slučaj. U tom pravcu, neophodno je osnovati jednu instituciju kao što je zavod koja bi sve to objedinila i pratila potrebe u ovoj oblasti, bavila se demografskim istraživanjima, populacionom politikom, stanovništvom i planiranjem porodice. Takođe, potrebno je uvažiti i sadašnji ekonomski momenat i ekonomsku moć RS. Trenutno raspoloživa sredstva u budžetu troše se maksimalno racionalno, te se sa trenutnom ekonomskom moći RS čini i više nego što je u stvari i moguće, a ne treba zaboraviti činjenicu da smo relativno skoro izašli iz rata, da još u našem društvu postoje boračke kategorije, kategorije ratnih stradalnika, izbeglica, raseljenih i povratnika, vojnih invalida i druge koje zahtevaju brigu društva, što smanjuje mogućnosti povećanih izdvajanja za kategorije koje su predmet ove teme. Prema tome, vlast razmišlja i preduzima određene mere na prevazilaženju ovih problema, a u narednom periodu, zajedno sa jačanjem ekonomske moći našeg društva preduzimaće i dodatne mere s ciljem rešavanja problema demografskog razvoja RS - kažu u ministarstvu.

Kako god, u prvih devet meseci ove godine u RS je umrlo 10.540 ljudi, a rođeno je 6.816, ili 263 beba manje nego lane. Uz to, natalitet u RS se od 2000. do 2013. srozao za 30 odsto, što je zabrinulo ovdašnje demografe koji smatraju da "peglanja" demografske slike neće biti bez najmanje 16.000 beba godišnje. Takođe, oni su saglasni da na kraće staze i bez sistemskih rešenja i ogromnog novca neće biti bitnijeg poboljšanja prirodnog priraštaja, pa pesimistično prognoziraju da će negativna stopa u korist umrlih u RS biti nastavljena.

|Bojan Rečević|