Većina ovih kandidata se vezuje za različita koruptivna dela, manji broj njih bio je optuživan za ratne zločine, a na listama su se našli i kandidati protiv kojih su vođene istrage zbog utaje novca, seksualnog zlostavljanja i uznemiravanja, pretnji, nasilnog ponašanja i nepoštivanja državnih institucija.

Izborni zakon u BiH trenutno dozvoljava da se za izbore kandiduju osobe protiv kojih je u toku ili je vođen krivični postupak, izuzev osoba koje je optužio Haški tribunal.

Iz  NVO Transparency International u BiH navode kako je ovo zakonsko rešenje loše s obzirom na to da se prilikom zapošljavanja obično zahteva potvrda o nekažnjavanju, te je nelogično da one nisu potrebne za rukovodeće političke funkcije.

Portparol Centralne izborne komisije (CIK) Maksida Pirić je istakla da je Izborni zakon regulisan prema odlukama vrha države, Parlamenta BiH, te da je celi proces odobravanja kandidata u skladu sa zakonom.

-  Njihovom odlukom je odobreno da sve osobe koje su na slobodi imaju pravo da obavljaju državne funkcije. Dakle, ako je osoba odslužila zatvorsku kaznu, ima pravo biti kandidat na izborima -  rekla je Pirić.

Kandidati nisu zabrinuti presudama

Jedan od takvih je aktuelni načelnik opštine Ilidža, kandidat Stranke demokratske akcije (SDA) za tu funkciju na predstojećim izborima, Senaid Memić.

Memić je krajem 2005. godine optužen za krivično delo ometanja rada pravosuđa jer je vređao sudiju koji je izrekao presudu njegovom sinu za neovlašteno držanje oružja.

U junu 2006. Sud BiH ga osuđuje na kaznu zatvora u trajanju od četiri mjeseca, koja je kasnije preinačena u tromesečnu kaznu zatvora. Memić za BIRN BiH kaže da ne vidi problem s njegovom kandidaturom i da je sve u skladu sa zakonom.

- To je jedini način da me uklone, normalno je da će svi ići tako protiv mene. Spletkare svi koji su suprotna strana. Nema ništa od toga, ljudi uvek pokušavaju da naprave problem. Sve je normalno i u okviru zakona. Neka svako radi svoj posao -  kaže Memić.

Među kandidatima ima i presuđenih za krivična dela počinjena u sklopu obavljanja političkih funkcija.

Nezavisni kandidat za načelnika opštine Kalesija, Rasim Omerović je prvostepenom presudom, po odluci Opštinskog suda u Kalesiji, ove godine proglašen krivim za zloupotrebu položaja i ovlaštenja. Omeroviću je izrečena uslovna kazna zatvora od šest meseci s rokom provere od dve godine.

Omerović kaže da je “sve politička igra koja se pokušala igrati s njim” te da nije zvanično dobio nikakvu presudu, stoga ima normalnu kampanju i nada se pobedi.

- Ja odluku nemam, a oni su svi to razglasili u medijima. Ako dođe do drugostepene faze, postoji drugostepeni organ koji će odlučivati i to, nadam se, u moju korist. Neka se pokrene drugostepeno sve, to je politička odluka. Ako ima pravde u ovoj državi, ja ću pobediti u Kalesiji - kaže Omerović.

Slična je situacija i u Republici Srpskoj, gde je kandidat Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) za načelnika u Vlasenici Miroslav Kraljević.

Kraljević, kojeg je Osnovni sud u Zvorniku proglasio krivim za otmicu, smatra da to neće delovati na njegovu kandidaturu i da je ta “presuda završena priča”.

- Uvek će biti strana koje će se koristiti nečim u svoju korist. Ja sam lično ubeđen u pobedu. Ne mogu da garantujem, ali mislim da to neće da utiče na moju kandidaturu ni u jednom ni u drugom pravcu. Presuda Osnovnog suda u Zvorniku je prošlost i ne bih je se doticao -  kaže kandidat SNSD.

Kraljević je bio kažnjen sa 4.000  KM nakon što je sa Okružnim tužilaštvom Bijeljina postigao sporazum o priznanju krivice. On je, kako se navodi u presudi, zajedno s Branislavom Boškovićem, bivšim SNSD načelnikom opštine Osmaci, u septembru 2010. kidnapovao Lazu Vidakovića, odbornika Naše stranke, i 12 dana ga držao u zatvorenog u Srbiji.

Loše zakonsko rešenje

U sklopu analize, BIRN BiH je svim partijama poslao upite o kandidovanju osoba koje su pod istragom ili su osuđene za teška krivična dela, ali su odgovore poslali jedino Stranka za BiH i Partija demokratskog progresa (PDP), koji su osudili ovu praksu.

Predsedavajući Odbora direktora organizacije “Transparency International” u BiH Srđan Blagovčanin smatra da trenutno zakonsko rešenje nije dobro jer Izbornim zakonom nije regulisano da osobe koje se kandiduju na izborima moraju da dostave i potvrde o nekažnjavanju, dokaze da se protiv njih ne vodi ili nije vodio neki krivični postupak.

- Mislim da ovakva vrsta manjkavosti dovodi u poziciju ljude koji imaju kriminalnu prošlost, ili se protiv njih vršila neka istaga, da imaju mogućnost voditi neke od ključnih funkcija u ovoj državi. Ta situacija nije normalna - kaže Blagovčanin.

Blagovčanin smatra da je paradoksalno da građani pri apliciranju za posao u državnoj službi moraju dostaviti potvrdu o nekažnjavanju, a kandidati na izborima ne moraju.

- Daleko je važnije da takve stvari budu zakonom propisane za one koji će upravljati ovom državom nego za obični posao - dodaje on.

Lokalni izbori u BiH će biti održani 2. oktobra.