Rokovi plaćanja za likvidniju privredu
Gotovo svi poslanici Narodne skupštine RS slažu se da je RS neophodan zakon o rokovima izmirenja novčanih obaveza, ali mnogi sumnjaju da će zbog velike nelikvidnosti u privredi i zbog kolizije sa Zakonom o obligacionim odnosima, on biti primjenjiv i zaživ
Ovaj zakon kojim se ograničavaju rokovi plaćanja usvojile su sve zemlje regiona i on predviđa da firme među sobom ne mogu ugovarati duži rok plaćanja od 60 dana, a ako ugovorom rok nije određen, dužnik je u obavezi da plati svoje obaveze u periodu od 30 dana. Istim zakonom predviđa se i to da javne ustanove imaju duži rok plaćanja i one će svoje obaveze morati isplaćivati najkasnije za 90 dana, što je za opozicione poslanike bilo sporno.
U poprilično mirnoj raspravi, poslanici i pozicije i opozicije govorili su o važnosti ograničavanja rokova naplate i neophodnosti plaćanja robe i usluga u rokovima, jer je, kako kažu pojedini od njih, nedopustivo da ljudi zatvaraju firme zbog nedostatka novca, a sa druge strane ne mogu naplatiti stotine hiljada KM. Mnogi su skrenuli pažnju i na visinu penala u slučaju da se prekrši rok plaćanja, koji je predložen u iznosu od tri odsto od ukupnog iznosa.
"Realnost je da svako duguje i da je nelikvidnost ogromna. Biće zanimljivo vidjeti šta će tokom javne rasprave reći stručna javnost, jer je predloženi tekst neusaglašen sa Zakonom o obligacionim odnosima", rekla je Spomenka Stevanović, šef Kluba poslanika DNS-a u NS RS.
I u Vladi RS su svjesni da je zakon o rokovima izmirenja novčanih obaveza u sukobu sa Zakonom o obligacionim odnosima, ali, kako kažu, svjesno su išli s njim, prihvatajući rizik da neko pokrene pitanje ustavnosti.
"I pored neusklađenosti, taj predloženi zakon može izdržati probu vremena", rekao je Anton Kasipović, ministar pravde RS.
I u opoziciji su uglavnom saglasni s predloženim tekstom zakona, ali, kako kaže Dragan Čavić, uz ovaj zakon treba donijeti i još neke akte i možda smanjiti predviđene penale.
"Ključni generator nelikvidnosti je javni sektor", kaže Čavić, dodajući da Vlada RS predloženim setom zakona ispravlja vlastite greške iz prošlosti.
Pored zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza, poslanici RS danas su razmatrali i Nacrt zakona o porezu na nepokretnosti, koji predviđa utvrđivanje jedinstvene poreske stope na nepokretnosti za sve lokalne zajednice od 0,25 odsto i za nepokretnosti koje se koriste u proizvodnji za 0,2 odsto.