Berlinske novine Kurier objavile su zvaničan izveštaj, koji je čuvan u Državnom arhivu ruske socio-političke istorije sve do danas kada je istoričar moskovskog Istorijskog instituta, Nemac Matias Ul, dobio dozvolu da ga pregleda nakon čega je objavio da teorije zavere nisu tačne i da je lider umro usled posledica moždanog udara. 

Josifa Staljina su pronašli saradnici 1. marta 1953. godine u vikendici oko pola sedam sati uveče. Autopsija je izvršena narednog dana, a telo je pre toga odneo policajac iz tajne službe. 

Sudeći prema nalazima autopsije, smrt je uzrokovana lošim fizičkim stanjem diktatora koji je patio od visokog krvnog pritiska, zapušenih arterija mozga i srca, a čak je imao i začetak ciroze jetre.

Usled lošeg zdravstvenog stanja, Staljin je doživeo moždani udar, što je u kombinaciji sa stomačnim krvarenjem prouzrokovalo gušenje. 

Interesantan podatak je da, zbog diktatorovog surovog i naprasitog karaktera, niko od saradnika nije smeo da uđe u sobu u kojoj je preminuo, do kasno popodne, jer su mislili da spava. Pronašli su ga nakon što je već upao u komu. 

Staljin je preminuo u 74. godini, a njegova smrt izazvala je krizu u Sovjetskom savezu koja je završena time što je Nikita Hruškov je postao novoizabrani lider.