Krajem prošle godine građani su u bankama držali oko 1,9 milijardi KM, a prema podacima za prva tri meseca ove godine štednja je dostigla rekordan iznos - dve milijarde KM. Od tog 1,5 milijardi KM čini oročena štednja, a ostatak štednja po viđenju. Oko 70 odsto štednje je u stranim valutama, najviše u evrima, što pokazuje da građani ne veruju preterano konvertibilnoj marki.

Štednja građana u bankama iz godine u godinu enormno raste. Krajem 2008. godine, koja se uzima kao godina početka krize, građani su imali ušteđenih 773 miliona KM, a do danas je štednja porasla za čak 159 odsto.

- Štednjom je finansirano 99 odsto kredita građana. Ako uzmemo u obzir i tekuće račune građana, na kojima se nalazi preko 500 miliona KM tada su depoziti građana veći od kredita građanima za 25 odsto. To znači da se značajan deo depozita građana koristi za finansiranje kredita u drugim sektorima - kažu u Agenciji za bankarstvo RS.

Dodaju da je rast štednje, ali i veliko učešće oročene štednje u ukupnoj štednji, rezultat poverenja građana u banke. Tome doprinosi činjenica da država osigurava depozite do 50.000 KM.

Stručnjaci kažu da je pravi fenomen da postoje građani koji, imajući u vidu nizak životni standard većine stanovništva, uspevaju da štede.

Saša Grabovac, izvršni direktor Udruženja ekonomista RS “Swot”, kaže da je zbog straha od još veće krize i nezaposlenosti povećanja štednja refleksna reakcija mnogih građana.

- Mnogi se suzdržavaju od potrošnje i ulaganja, što dovodi do negativnog efekta na našem tržištu, jer se smanjuje promet i potrošnja - ističe Grabovac.

Pozitvno je to što je štednja glavni izvor kreditiranja građana.

- Međutim, i banke se suzdržavaju od davanja kredita, jer je sve više rizičnih zajmova koji se ne vraćaju na vreme - navodi Grabovac.

Sociolog Ljubiša Rokić kaže da su građani poučeni negativnim iskustvima iz prošlosti bili primorani da nauče da štede za crne dane.

- Živimo na nestabilnom prostoru i nikad ne znamo šta nas očekuje. Svaka ulaganja su rizična pa zato imamo situaciju da je ogroman kapital koji bi se mogao bolje iskoristiti zarobljen u bankama - kaže Rokić.

On smatra da ipak štede oni imućniji, dok se većina građana zadužuje da preživi.

Pitanje je ko štedi

Grabovac kaže da bi bilo interesantno videti ko štedi novac i u kom iznosu, čime se niko nije bavio.

- Pitanje je da li imamo mnogo štediša koji štede male iznose, ili malo štediša koji štede veće iznose novca. Tada bi dobili objektivniju sliku o fenomenu štednje kod nas - kaže Grabovac.

Pojedini ekonomisti smatraju da na veće štedne uloge treba uvesti negativnu kamatnu stopu.