Na okruglom stolu, kojem je prisustvovalo oko 60 učesnika, predstavljena je analiza „Izazovi i očekivani efekti uvođenja trećeg stuba penzijskog osiguranja na penzijski sistem u Republici Srpskoj“.

„Za zadržavanje penzija na istom nivou, pod uslovom da svi poslodavci blagovremeno uplaćuju doprinose, a da broj zaposlenih i penzionera ne raste, godišnje je potrebno gotovo 180 miliona KM iz budžeta“, navodi se u analizi.

Član Udruženja ekonomista RS „SWOT“ i jedan od autora analize Miloš Grujić rekao je da trenutni način funkcionisanja penzionog sistema u RS ukazuje da visoke stope poreskog opterećenja plata, već sada pokazuju da ne postoji mogućnost za povećanje stopa doprinosa iz plata, što ne ostavlja prostor za značajno povećanje penzija.

Kako bi se se obezbijedile veće penzije za buduće penzionere, a da teret ne pada na poslodavce, jedno od rješenja, prema njegovim riječima, je uvođenje dobrovoljnih penzionih fondova.

Direktor društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom Raiffeisen Future Snežana Ristanović istakla je da je starenje stanovništva zajednički problem regiona i cijele Evrope.

„Šta god država preduzela u okviru državnog penzijskog invalidskog osiguranja ne može biti dovoljno za obezbjeđivanje penzijskih prihoda građana u starosti”, kazala je Ristanović.

Ona je istakla da očekuje da se u Srbiji državne institucije i sindikalni povjerenici mnogo više uključe u edukaciju građana jer iskustva pokazuju da više ni jedna država svoj penzijski sistem ne bazira isključivo na principu međugeneracijske solidarnosti na obezbjeđivanju materijalne sigurnosti i nezavisnosti građana u trećem dobu.

Kazala je da su prvi dobrovoljni penzijski fondovi u Srbiji počeli sa radom 2007. godine, te da je danas kod njih u dobrovoljne fodnove uključeno oko deset odsto zaposlenih.

Izvršni direktor Društva za upravljanje Evropskim dobrovoljnim evropskim fondom Gordana Drobnjak  rekla je da ovaj fond, koji je sa radom počeo krajem prošle godine, trenutno ima nekoliko stotina korisnika i dodala da očekuje da će u toku ove godine imati više hiljada korisnika.

„Jako je bitna i uloga države koja treba kroz poreske olakšice i svoj primjer, kao poslodavac, da stvori masovnost dodatne štednje za svoje građane”, kazala je Drobnjak.

Direktor fonda PIO RS Mladen Milić prezentovao je podatke o trenutnom stanju u Fondu PIO, navodeći da situacija u RS nije drastično lošija u odnosu na EU.

On je istakao da je 1,62 prosjek odnosa između osiguranika i korisnika prava u EU, 12,3 odsto je učešće BDP, odnosno izdvajanje za isplatu penzija u EU, a iz doprinosa se obezbjedi 82 odsto potrebnih sredstava.

„U RS je taj odnos 1,16 prema jedan, a u 2017. godini smo se spustili na ispod 10 odsto izdvajanja iz BDP-a za isplatu penzija koliko i preporučuju Svjetska banka i MMF, a obezbjeđujemo 79,2 odosto potrebnih sredstava iz doprinosa”, kazao je Milić.