Različiti božićni običaji
Božić po julijanskom kalendaru, osim Srpske pravoslavne crkve, slave i Ruska i Gruzijska crkva, Jerusalimska patrijaršija, Sveta Gora, starokalendarci u Grčkoj, Makedonci i Kopti, ali se običaji razlikuju, jer je svaki narod je uneo sopstvenu tradiciju u
U Rusiji je običaj da se porodice okupljaju za stolom na Badnje veče, a zatim sledi posebna večera bez mesa. Glavno jelo se zove „kutja“.
Večera se priprema od različitih vrsta žitarica koje simbolizuju nadu, uz dodatak meda i maka i to se smatra „svetom večerom“.
Ona se servira na belom stolnjaku koji simbolizuje belo platno u koje je Hrist uvijen po rođenju, a u prostoriju se unese nešto slame kao podsećanje na skromno okruženje u kojem je Isus rođen.
U Ukrajini je najvažniji deo proslave večera na Badnje veče koju zovu Sveta večera, kada se u kuću unosi snop pšenice.
Taj običaj se naziva diduh (dedin duh) i simboliše pretke i želju da godina dobro rodi.
U Makedoniji 5. januara deca pevaju božićne pesme od vrata do vrata - to su kolede, a na Badnje veče sledi unošenje „Badnika“ na kućno ognjište. Drvo se pre toga iseče na tri dela, što predstavlja Sveto trojstvo, a sva tri dela u kuću unese otac.
U Gruziji na Badnje veče se čeka da sat otkuca 12 puta, a zatim počinje večera uz tradicionalno gruzijsko vino.
Vernici Jerusalimske patrijaršije za Badnji dan i Božić obilno jedu slatkiše - najčešće kadaif. Za Božić se tradicionalno spravlja poseban obrok pripremljen od jagnjećeg mesa.
U Grčkoj, koja je prešla na novi kalendar, deca na Badnje veče idu od kuće do kuće i pevaju božićne pesme, a zauzvrat dobijaju slatkiše ili novac.
Za večeru koja se priprema za Badnje veče karakterističan je „Hristov hleb“, na čijim korama su dekoracije koje obično predstavljaju poslove kojim se porodica bavi. Za razliku od većine drugih pravoslavnih zemalja, u Grčkoj se za večeru na Badnje veče služi meso i to jagnjetina i prasetina.
U Bugarskoj se za Badnje veče priprema posebna večera od 12 jela bez mesa koja simbolišu 12 meseci u godini.
U Rumuniji, gde su isto prešli na novi kalendar, uobičajeno je žrtvovanje praseta, ali se prase žrtvuje na dan Svetog Ignatija 20. decembra, a poslužuje se tek na božićnoj trpezi.
Veruje se da će duh praseta u narednoj godini porodici doneti blagostanje. Večera se priprema i po tri dana, i sastoji se uglavnom od prasetine na razne načine, sarmi, kobasica, a služi se i ćuretina, uz šljivovicu i vino.
Posebnost rumunske božićne trpeze čini „kozonaći“, to jest kolač sa suvim grožđem i lešnicima, kao i običaj da deca za Badnje veče idu od kuće do kuće i pevaju božićne pesme.