Dok su pojedini, đubrivo ranije obezbijedili, drugi su čekali pojeftinjenje što se nije desilo.

- Skuplje dosta nego prošle godine, a imali smo tako lošu godinu što se tiče cijene pšenice, tako da je ovo veoma teška godina početak je veoma težak stalno se nešto računa, ali nikako se ne pronalazim u toj računici. Meni sad treba 7 do 8 hiljada maraka samo za đubrivo. Ako bude sušna godina kao što su najavili i da pšenicu dajemo u bescijenje ne znam kako ćemo. Ja ne mogu da živim više od podsticaja, hvala svima što daju podsticaje, ali ja sam ponižen. Ne mogu od mog rada da zaradim nego čekam taj podsticaj da bih nešto uradio – kaže Petar Stevanović iz Amajlija koji planira da prihrani pšenicu i preko lista jer mu je to isplativije.

Poljoprivrednici koji su ranije kupili đubrivo imaće manje troškove, jer cijena azotnih đubriva od početka godine konstantno se povećava. UERA košta od 110 do 120 maraka, KAN od 88 do 92 marke, a u decembru je cijena vreće od 100 kilograma bila 76 maraka, dok je cijena NPK đubriva 15:15:15 od 116 do 117 maraka, a bila je 108 maraka. Porodica Mihajlović iz Crnjelova ima pšenicu na 20 hektara.

- Za prvu prihranu treba nam oko 5 tona uree što će koštati oko 5.000 maraka, za drugu prihranu taranom trebaće mi 3.000 maraka. Nema neke velike računice, ali imaš plodored i to je to – ističe Mikan Mihajlović za portal InfoBijeljina.

Na osnovu urađene hemijske analize zemljišta, na PD "Semberija" uskoro će početi da prihranjuju ječam na 60 hektara i pšenicu na 650 hektara. Usjevi su u dobrom stanju.

- Mi smo se snabdjeli na vrijeme đubrivom, imamo nešto zaliha i iz prošle godine, cijene rastu. U zavisnosti od zemljišta za prihranu koristimo UREU ili KAN - objašnjava Dražen Jović  iz  PD "Semberija".

Azot je nosilac prinosa. Problem može da napravi i smanjena, ali i prevelika količina đubriva ako se baca nasumično. Na kiselim zemljištima preporučuje se KAN, na slabo kiselim i alkalnim UREA i AN. Inženjer poljoprivrede Dragan Davidović savjetuje da se prvo prihranjuje pšenica koja je u boljoj kondiciji.

- Usjevi su u različitim fazama razvojau zavisnosti od rokova sjetve. Neke pšenice su već napravile bokor i nalaze se u jako dobroj kondiciji, one koje su kasnije zasijane u fazi dva - tri lista i njima će trebati određeno vrijeme da dođu u fazu intenzivnog busanja, odnosno da naprave određen sklop koji je poželjan. Potrebno je 20 do 25 kg čistog azota po hektaru za prinos od jedne tone pšenice. Moja preporuka je da se ta količina ispoštuje bez obzira da li je pšenica lošija ili bolja – ističe Davidović.

Pod strnim žitima u Semberiji je 18.080 hektara. Na 30 odsto površina pod pšenicom i ječmom uočena je pjegavost lista, a na uljanoj repici siva trulež lista. Poljoprivrednicima se preporučuje da obiđu usjeve radi blagovremene zaštite za koju je još rano. Takođe je bitna kontrola brojnosti glodara koji mogu da nanesu veliku štetu usjevima bez obzira u kakvoj su kondiciji.