Ratari u Srpskoj ove jeseni zaoraće brazde na 68.000 hektara. Mogu da računaju na podršku Vlade i to 200 KM podsticaja po hekatru zasijane pšenice, premiju od pet feninga po kilogramu za proizvedenu i prodatu pšenicu i regresirani dizel u iznosu od 0,60 feninga po litru, ali i na zajmove kod Investiciono razvojne banke.  Međutim, mnogim ratarima nije promakla činjenica da su podsticaji za setvu smanjeni za 50KM.

U Ministarstvu poljoprivrede imaju objašnjenje.

- Razlog je taj što imamo veće setvene površine, imali smo ove godine veću produkciju i ako smo planirali ove godine određena sredstva za pšenicu mi ćemo morati da obezbedimo za isplatu proizvođačima možda duplo veća sredstva, a nemamo neki poseban izvor. Mi imamo 60 miliona KM agrarni budžet i da bismo nekom isplatili više nego što je planirano moramo nekom da uzmemo - rekao je pomoćnik ministra za poljoprivredu RS Boris Pašalić.

Za Mladena Simojlovića, poljoprivrednika iz Dvorova kod Bijeljine, manji podsticaji neće biti prepreka za jesenju sjetvu. Ovih dana bere kukuruz, čim njega spremi u ambare, na oko 6 hektara zasijaće pšenicu. Kaže da njemu svaki pfening podrške dobro dođe.

- Gorivo smo imali od Vlade i stvarno to se isplati što smo imali 60 pfeninga jeftinije. Repromaterijal, malo je skuplji nego u Srbiji - rekao je poljoprivrednik Mladen Simojlović.

Uprkos smanjenju podsticaja, iz Ministarstva poručuju da su naši ratari konkurentniji od kolega iz okruženja. Izračunali su da imaju podršku od oko 450 maraka po hektaru, dok setva košta do 1000 maraka po hektaru.

Priča o podsticajima za 2015. godinu nije završena. Oko dva miliona maraka Ministarstvo duguje poljoprivredncima na ime regresiranog dizela i mere zaštite životinja.