Ova tri prerađivačka sektora povećala su lani fizički obim proizvodnje za 2,7 odsto. Osim toga ostvarili su veći rast izvoza nego uvoza, čime je stopa pokrivenosti uvoza izvozom povećana za 2,3 odsto u poređenju sa 2014. godinom na 66,25 odsto. Rast proizvodnje pratilo je i otvaranje novih radnih mjesta, pa je broj zaposlenih u pomenuta tri sektora porastao 4,6 odsto na godišnjem nivou.

U osam sektora metalske industrije lani je bilo zaposleno 11.697 radnika ili 2,1 odsto više nego u 2014. godini. Izvoz je povećan 13,75 odsto, a uvoz smanjen za 25,19 odsto, čime je pokrivenost uvoza izvozom povećana za 23,5 odsto u odnosu na isti period 2014. godine na 68,64 procenta. Rast učinka je zabilježen u oblastima proizvodnje električne opreme, baznih metala, gotovih metalnih proizvoda osim mašina i opreme, te motornih vozila, prikolica i poluprikolica. S druge strane pad je evidentiran u proizvodnji računara, elektronskih i optičkih proizvoda, ostalih saobraćajnih sredstava, mašina i opreme i u oblasti popravki i instalacije mašina i opreme.

Dobri rezultati drvoprerađivačkog sektora nastavljeni su i lani, pa su poslodavci povećali broj radnika za 3,91 odsto na godišnjem nivou. Pokrivenost uvoza izvozom u ovoj oblasti iznosila je 346,6 odsto i povećana je za 6,9 odsto u odnosu 2014. godinu. U oblasti proizvodnje namještaja, koja je jedna od privrednih grana u najvećoj ekspanziji, lani je ostvaren rast proizvodnje od 2,9 odsto, dok je u sektoru proizvodnje drveta i proizvoda od drveta i plute smanjen učinak za 2,6 odsto.

Industrija kože, obuće i tekstila imala je mješovit učinak, pa je prošlu godinu završila sa 11.067 radnika ili 7,5 odsto više nego u 2014. godini. Rast učinka zabilježen je u proizvodnji odjeće i kože za 2,9 odsto, a proizvoda od kože za 3,2 odsto. Pad proizvodnje od 9,2 odsto registrovan je u proizvodnji tekstila. Pokrivenost uvoza izvozom u ovom sektoru je iznosila 115,5 odsto i smanjena je za 3,63 odsto u odnosu na 2014. godinu.

Direktor fabrike obuće "Bema" iz Banjaluke Marinko Umičević kaže da je obućarska industrija u prošloj godini dostigla vrhunac i da se nastavak dobrih rezultata može očekivati samo uz reforme.

- Tražimo da proizvođači budu oslobođeni plaćanja akciza na repromaterijale koje uvoze iz inostranstva, jer nemamo razvijenu industriju proizvodnje sirovine. Pod hitno treba riješiti problem kursa marke koja je precijenjena, problem bolovanja i visokih kamatnih stopa na kredite privredi - kaže Umičević i dodaje da proizvođači iz ovog sektora ne mogu još dugo živjeti od lon poslova, a nisu sposobni za pokretanje vlastitog brenda.

Predsjednik Područne privredne komore Banjaluka Goran Račić kaže da dobri rezultati mogu biti nastavljeni i narednih godina, ukoliko u metalskom i drvnom sektoru budu sprovedene reforme koje su podstakle ekspanziju kožarsko-tekstilnog sektora.

- Plaćanje poreza i doprinosa po posebnim tarifama u sektoru kože, obuće i tekstila dovelo je do rasta ulaganja u opremu i broja zaposlenih. Vjerujem da uz slične fiskalne olakšice drvoprerada i metaloprerada mogu dati značajan doprinos rastu zaposlenosti i poboljšanju spoljnotrgovinskog bilansa RS - kaže Račić.

Podsticajne mjere

Goran Račić kaže da Privredna komora RS pokušava na sve načine da podigne na noge metalsku industriju, jer se bez nje ne može govoriti o ozbiljnoj privredi.

- Posjete sajmovima bi trebalo da pospješe rast proizvodnje metalskog sektora - kazao je Račić i dodao da će donošenje novog zakona o drvopreradi još bolje urediti jednu od naših najuspješnijih privrednih grana.