Istraživanje o uticaju Rusije na zapadni Balkan ljetos je uradio Istraživački servis Evropskog parlamenta (EPRS), a ono je namjenjeno uglavnom za internu upotrebu.

U dokumentu se govori o uticaju Moskve na Srbiju, posebno na Kosovo, zatim Makedoniju, Crnu Goru, Albaniju, a našlo se mjesta i za BiH i Srpsku.

- Iako Rusija nije otvoreno pozvala većinski srpski entitet Republiku Srpsku da se otcijepi od BiH, to je dalo podršku vlasti u RS da potkopa nacionalno jedinstvo; u septembru 2016. ruski ambasador u BiH otvoreno je prihvatio kontroverzni referendum za nacionalni dan RS koji su EU i SAD osudile, a čak se i Srbija distancirala od toga. Istraživačka mreža Bellingcat navodi da je 2014. Rusija dala tajnu podršku srpskom nacionalisti Miloradu Dodiku (nakon što je on blokirao da BiH učestvuje u sankcijama EU protiv Rusije) da obezbjedi ponovni izbor za predsednika RS – jedan je od navoda EPRS.

Kozaci u Banjaluci

U njemu se ne precizira na koji način je Rusija pomogla Dodiku, ali evropska istraživačka mreža „Bellingcat“ ranije je podsjećala da je Dodik bio u posjeti kod ruskog predsednika Vladimira Putina nekoliko dana pred izbore na kojima je pobijedio Ognjena Tadića za 7.469 glasova više.

Prema istom izvoru, Rusija je, preko grupe Kozaka koji su u to vrijeme boravili u Banjaluci, pripremala nerede u slučaju da Dodik ne pobijedi na izborima.

Indirektni uticaj

Međutim, članica Predsedništva SNSD Milica Marković smatra da je priča o direktnoj pomoći Rusije Dodiku „u sferi spekulacija autora izveštaja“.

- Ali, ako misle da su Rusi indirektno uticali na rejting i reputaciju predsednika Dodika zbog same činjenice da je on više puta bio pozvan u posjetu predsedniku Putinu, to sigurno stoji. Svakom političaru sa Balkana koji bi imao tu čast da bude primljen kod Putina svakako bi to podiglo rejting u političkom smislu. Svi mediji su nedavno prenijeli kada je predsednica Hrvatske Kolinda Grabar-Kitarović bila kod Putina. Naravno da se i njoj time dao poseban značaj – kaže Markovićeva za „EuroBlic“.

Kalkulacije

Profesor međunarodnih odnosa na Fakultetu političkih nauka Banjaluka Miloš Šolaja ističe da izvještaji koje niko ne priznaje i koji zvanično ne budu izneseni spadaju u domen spekulacija i kalkulacija.

- To da Rusija nastoji da ostvari uticaj na Balkanu je prirodno i ne vidim šta je tu kažnjivo. Ne znam da li je iko dokazivao da li je to eventualno bilo po korupcionim principima, jer samo u tom slučaju bi se moglo sumnjati u rezultate izbora. Ali, ako postoji politička podrška, kao što i od strane SAD, Velike Britanije i drugih dolaze političke podrške u trenucima kada oni smatraju da treba, ne vidim razloga zašto bi to nekome bilo zabranjeno. Činjenica je da Rusija uživa veliki ugled kod Srba, dok se na Zapadu sve više stvara atmosfera straha od ruskog prisustva. Mislim da je za svakog dobro da sarađuje sa svima, a druga je stvar što postoje interesni obračuni – kaže Šolaja.

Šta je s Turskom?

Prema riječima Milice Marković, istraživanje Evropskog parlamenta je neobjektivno i zbog toga što apostrofira samo uticaj Rusije na Srpsku, a pri tom potpuno zenamaruje uticaj Turske na Bošnjake u BiH.

- Toga se nisu sjetili, pa da malo istraže i te posledice. Ako Rusija i ima uticaja na BiH, to su sigurno pozitivni uticaji. S druge strane, kada god neki političar iz Turske dođe u BiH i nešto izjavi, odmah se uskovitlaju strasti na političkoj sceni BiH – zaključuje Markovićeva.