Kao i vitamin E, vitamin C je poznat i kao važan antioksidans koji umanjuje posledice delovanja slobodnih radikala u telu i štiti zdravlje svih ćelija. 

Svojim antioksidativnim delovanjem usporava proces starenja i sprečava razvoj srčanih bolesti, raka i drugih degenerativnih bolesti. Osim toga, ima važnu ulogu u funkcionisanju mozga budući da učestvuje u sintezi neurotransmitera norepinefrina. Ključan je i za stvaranje osam različitih enzima koji pomažu u regulisanju brojnih hemijskih procesa u telu, a bez njega ne bi bila moguća sinteza karnitina, koji pomaže u pretvaranju masti u energiju. 

Vitamin C je rastvorljiv u vodi, što znači da se njegova neiskorišćena količina redovno izlučuje iz tela mokrenjem ili znojenjem. Ozbiljan nedostatak ovog vitamina vrlo je redak i u najtežem obliku izaziva bolest koja se naziva skorbut. Ipak, već i blago snižen nivo vitamina C u organizmu može imati posledice kao što su sporo oporavljanje od infekcija, slabo i sporo zarastanje rana, krvarenje desni, povišen krvni pritisak, lako nastajanje modrica, čak i debljanje.

Cigarete “kradu” vitamin C iz krvi

Osobe koje se ne hrane raznovrsno trebalo bi da ga uzimaju kroz suplementaciju. U obliku tableta vitamin C je poznat kao askorbinska kiselina, a većina suplemenata koji se mogu kupiti u apotekama sadrži 200 i više miligrama po tableti. Iako je preporučena doza vitamina C od 75 do 90 mg po danu, kao prevencija bolesti preporučuju se doze do 500 do hiljadu miligrama. Dnevna doza za pušače je oko 35 mg viša jer su istraživanja pokazala da je u plazmi pušača prosečna koncentracija vitamina C dva puta niža nego u plazmi nepušača. Iako su nuspojave prevelike doze vitamina C u telu retke, moguće je da prekomeran unos izazove nadimanje, grčeve u želucu, glavobolju, nesanicu, bubrežni kamenac, gorušicu ili proliv.

Kako odabrati suplement

Postoje tri tipa vitamina C: askorbinska kiselina, natrijum askorbat i kalcijum askorbat. Svaki od njih je podjednako važan. Ipak, većina suplemenata na tržištu sadrži samo askorbinsku kiselinu. Iako je ona bioraspoloživa, što znači da je telo može apsorbovati i svariti, sama nije podjednako delotvorna kao u kombinaciji s druga dva tipa. 

Kako bi odabrani suplement imao što bolje dejstvo, trebalo bi da sadrži sva tri tipa vitamina C s bioflavonoidima. Bioflavonoidi su antioksidansi koji su u prirodi često ukombinovani s vitaminom C, kao što je slučaj sa citrusima. Oni štite vitamin C na njegovom putu kroz telo i povećavaju njegovo dejstvo. Što se tiče doziranja, treba znati da je apsorpcija manja što je doza vitamina C veća. 

Telo može odjednom apsorbovati samo 500 miligrama tog vitamina pa je najbolje uzimati tokom dana više manjih doza nego jednu veliku odjednom. I još jedan savet: budući da šećer ometa apsorpciju vitamina C, bilo bi dobro da odaberete proizvod koji ne sadrži zaslađivače ili ih sadrži u minimalnim količinama.

Najnestabilniji među vitaminima

Vitamin C najnestabilniji je od svih vitamina. Gubi se pranjem i termičkom obradom namirnica, stajanjem u frižideru ili dužim stajanjem na policama prodavnica. U dodiru sa vazduhom oksidira, a gubi se i usled izloženosti svetlosti. Zato je preporučljivo voće i povrće jesti što svežije. 

I naseckano voće i povrće koje ostavite na tanjiru promeniće boju zbog oksidiranja, što znači da gubi vitamin C. Kad se voće i povrće skuva u velikoj količini vode, vitamin C se ne uništava, ali prelazi iz namirnica u vodu. Raspada se tek pri temperaturi od 190 Celzijusovih stupnjeva, kakva se ne može postići kuvanjem na šporetu, nego samo prženjem ili pečenjem na grilu ili u rerni. A to znači da nećete ostati bez vitamina C ako iscedite limun u vruć čaj ili ako pojedete supu u kojoj se kuvalo povrće. Zanimljivo je da se vitamin C vrlo brzo raspada sečenjem i mlevenjem namirnice, kao i pod uticajem gvožđa i bakra.

Zabluda je da leči prehladu

Velike doze vitamina C uopšte nisu najdelotvorniji način da se što pre izlečite od prehlade ili gripa. Iako suplementacija tim vitaminom kod nekih ljudi može u nekoj meri ojačati imuni sistem, kad se jednom razbolite, neće vam pomoći da brže ozdravite. Naime, revizija 30 nasumičnih studija u koje je bilo uključeno ukupno više od 11 hiljada odraslih osoba pokazala je da u opštoj populaciji suplementacija vitaminom C ne smanjuje učestalost obolevanja od prehlada ili infekcija gornjih disajnih puteva. Određenu zaštitnu ulogu, u smislu smanjenja rizika za zarazu prehladom, vitamin C ima samo kod osoba koje su izložene ekstremnom stresu, poput maratonaca ili triatlonaca ili pak kod osoba koje ne jedu dovoljno voća i povrća. Međutim, isti pregled je pokazao da čak ni kod te grupe, kao ni kod opšte populacije, vitamin C ne utiče na trajanje i ozbiljnost prehlade.

U kozmetici

Nedostatak proizvoda za kožu s vitaminom C u tome je što ovaj vitamin brzo propada kad je izložen svetlosti i vazduhu, a kad oksidira, postaje nedelotvoran. Osim toga, može biti i štetan, jer oksidirana askorbinska kiselina može doprineti stvaranju slobodnih radikala. Mnogi ozbiljni proizvođači danas koriste aditive koji štite vitamin od oksidacije ili koriste tehnologiju inkapsulacije pa je najbolje odabrati proizvod renomiranog proizvođača i to u zatamnjenom pakovanju koje ga štiti od svetla. Osim toga, kvalitetan proizvod mora sadržati barem 10 odsto vitamina C. 

Koža bi trebalo da se postepeno navikava na primenu proizvoda sa vitaminom C pa je najbolje početi s onim koji ima oko 10 odsto vitamina pa, ako ne bude nepoželjnih reakcija, kasnije preći na onaj koji sadrži 20 odsto. Za što bolje dejstvo, proizvode je najbolje nanositi ujutru i uveče, iako se pokazalo da je večernja upotreba delotvornija za podsticanje proizvodnje kolagena.