Primanje Bujića u vitezove nedavno je obavio Radivoje Miladinović, veliki hrvatski meštar i prvi čovek viteškog reda "Sveti Nikola" iz Varaždina, a sve zbog Rankovog izuzetnog doprinosa promociji srednjovekovnog streličarstva.

- Vitez streličarstva postao sam na tradicionalnom sajmu "Anđeoska strela". Reč je o simulaciji odbrane Varaždina iz 13. veka, gde smo odapinjali strele sa zidina tvrđave i pucali u metu udaljenu 40 metara - kaže ovaj veteran Streličarskog kluba "Kastel" iz Banjaluke i precizira da je svečana ceremonija obavljena na mostu između Starog grada i utvrđenja u Varaždinu.

Poslednji šamar

- U početku sam mislio da je sve igra, ali ubrzo sam uvideo da nije baš tako. Dakle, oko mene su se poredali vitezovi, a Miladinović me je primio sa nekoliko pokreta mačem. Jedina razlika je što sam na kraju dobio šamar, ne pravi, već više simbolično i scenski. Taj šamar mi je, kako su rekli, bio poslednji koji mi neko može napraviti u životu pošto se viteška čast, siromašni, progonjeni, slabi i nemoćni ljudi moraju braniti i štititi, i u tome se nikada ne sme pokleknuti. Naravno, meni to nije bilo teško prihvatiti jer sam takav i u svakodnevnom životu. Uglavnom, sve je bilo jako simpatično i nezaboravno - prenosi ovaj Banjalučanin, koji ovih dana nema mira od čestitki porodice, prijatelja, poznanika i radnih kolega.

Inače, Ranko je jedini streličarski takmičar u gradu na Vrbasu, RS i BiH koji puca tradicionalnim ili dugačkim lukom i strelom, što je takođe bio jedan od važnih uslova da ponese titulu viteza.

- Sve ove godine se takmičim na turnirima u Hrvatskoj, Sloveniji, Srbiji, Mađarskoj... Eto, prošle godine sam bio na prvom srednjovekovnom turniru udruženja primitivnog luka i samostrela u Koprivnici, a kasnije sam išao u Hrvatsku Kostajnicu na turnir povodom 100 godina "Kestenijade", odakle je sve u vezi s proglašenjem za viteza i počelo. Naime, pozvao me je jedan kolega streličar uz uslov da, pošto već imam tradicionalni drveni luk, obezbedim staro streličarsko odelo... I punica mi ga je ubrzo sašila.

Od jednog kolege sam prekopirao originalnu kapu iz engleskog Šervuda, a fazanovo pero sam dobio od ljudi iz "Iluzije" koji prave maske - priseća se Bujić.

Nakon toga sebi je ručno sašio tobolac za strele od kravlje kože. Zatim je napravio bodež sa ručkom od ruže i drvenu bukaru iz koje pije vodu, a sve je kompletirao nabavkom čizama.

- Konj mi ne fali jer streličari nisu konjanici već pešadija - naglašava u šali ovaj vitez i detaljnije otkriva od čega je sazdan tradicionalni luk.

Želi na svetski kup

- Ovaj moj je napravljen u Sloveniji od sedam vrsta drveta među kojima su jasen i šljiva. Nema nikakve specijalne dodatke u vidu nišana kao savremeni lukovi, a domet mu je do 200 metara, dok je na 40 izuzetno precizan. Što se tiče strela, i one su drvene sa čeličnim vrhovima, a pera su od tuke - navodi naš sagovornik. Podsećamo, Bujić je u tradicionalnom streličarstvu, gde se takmiče najbolji u tom olimpijskom sportu, osvojio pregršt medalja na turnirima u regionu.

- Pošto je i moj sin Branko uspešan streličar, mogu vam reći da smo zajednički u poslednjih pet godina osvojili oko 60 medalja - kaže Ranko za Press i sa pozicije sekretara Streličarskog saveza RS apeluje na sponzore da njihovim takmičarima pomognu odlazak na Svetski streličarski kup u Poljskoj.

- Održava se u avgustu. Dobili smo podršku "Krajina osiguranja" i AMS RS, ali nam fali još sredstava za kotizaciju od 3.000 KM.

Inače, mi po normama i rezultatima držimo treće mesto na Balkanu, čak ispred Hrvatske koja ima mnogo veću streličarsku tradiciju i više od 30 klubova - kaže Bujić.