Neki od njih su se u zemljama regiona prilično dobro pozicionirali, ali za sada ne možemo da se pohvalimo nekim proizvodom koji je postao svetski poznat.

U Spoljnotrgovinskoj komori BiH kažu da su poslednjih godina domaće kompanije počele da rade na stvaranju vlastitih proizvoda, koje prodaju na domaćem i međunarodnom tržištu.

- Tu su, pre svega, određeni proizvodi iz prehrambenog sektora - konditorski i proizvodi dobijeni preradom voća i povrća, proizvodi mesne, mlečne i duvanske industrije, ulje, vode, vina, kafa, organski proizvodi i slično – kažu u STK.

U komori dodaju da su se posledice ekonomske krize odrazile na promotivne aktivnosti u inostranstvu.

- U nepovoljnom poslovnom okruženju i vremenu krize, većina kompanija je primorana da pribegne merama štednje. Iako promotivne aktivnosti ne bi trebale da trpe ni u kriznim vremenima, jer one predstavljaju jedan od načina da se nađe novo tržište i poveća plasman proizvoda, a samim tim i poboljša poslovanje preduzeća, u praksi preduzeća vrše racionalizaciju troškova kroz rezove na promotivnim aktivnostima – objašnjavaju u STK.

S obzirom na to, BiH još nije u svetu prepoznata kao zemlja koja zaista ima šta da ponudi.

- Promocija i širenje svesti moraju biti kontinuiran proces kako bi se uopšte i moglo biti izdvojeno iz okeana konkurenata. Takođe, moramo biti svesni nivoa konkuretnosti naših proizvođača u poređenju sa, pre svega, njihovim konkurentima iz susednih zemalja, te kapacitetima kojima raspolažu – kažu u ovoj komori.

U Privrednoj komori RS naglašavaju da se teško može reći da je neki domaći proizvod postao svetski poznat brend. Ističu da mnogi imaju potencijal da postanu poznati van granica Srpske i BiH, ali da treba ulagati u marketing.

Na tržištima u regionu dobro kotira “Vitaminkin” ajvar, sir “Trapist”, “Nektar pivo”, voda “Vitinka”. Tu su i proizvodi “Plantaga”, “Bonita”, “Tomika”, kao i eurokrem “Takovo”, te “Kraševi” proizvodi koji se prave u prijedorskoj “Miri”.

- Međutim, da bi neki proizvod postao brend neophodna su veća sredstva za marketing. Nažalost, domaći proizvođači nemaju para za to. Pojedinačnih iskoraka ima, ali se suočavaju sa velikom konkurencijom. Za razliku od Hrvatske i Srbije, nismo zadržali brendove iz bivše Jugoslavije. Mi krećemo iz početka, dok oni razvijaju proizvode koji su odranije poznati. S druge strane, s obzirom na nekontrolisani uvoz, važno je da naši proizvodi najpre ovladaju domaćim tržištem – kaže portparol ove komore Vladimir Blagojević.

Kvalitetni, a nepoznati

Problem je, što iako su kvalitetniji, naši proizvodi teško mogu da konkurišu onima iz uvoza.

- Svedoci smo prilično čestih kontrola koje pokazuju razne neispravnosti roba iz inostranstva, što rezultira njihovim povlačenjem sa tržišta. To sa našim proizvodima nije slučaj. Da bi naše robe dobile primat nad stranim, takođe je potrebno da se domaću potrošači u većoj meri orijentišu na njihovu kupovinu. To bi bio jedan od efikasnijih načina jačanja domaće privrede i smanjenja uvoza – kaže Blagojević.