Prema navodima upućenih, osim što takozvani običan građanin teško može znati da li ga neko prisluškuje, gotovo je nemoguće prebrojati one koji, mimo ikakve zakonske kontrole, obavljaju poslove špijuniranja.

Jedna od najnovijih špijunskih afera otkrivena je krajem prošle godine u Beogradu, kada su pripadnici srpske Vojnobezbednosne agencije u prostorijama kongresne sale hotela "Kraun plaza", gde je premijer Aleksandar Vučić trebalo da razgovara s predstavnicima Trilateralne komisije, pronašli uređaje za prisluškivanje.

Božidar Spasić, bivši dugogodišnji operativac Službe državne bezbednosti u Srbiji, objašnjava da su se telefonski razgovori, u vreme dok još nisu postojali mobilni telefoni, prisluškivali tako što su pripadnici bezbednosnih službi sedili u posebnim prostorijama u poštama ili u specijalnim prostorijama za prisluškivanje pri tajnim službama.

Haos među obaveštajcima

- Postojao je i takozvani sistem parice, pa bi agenti ušli u šaht u blizini razvodnih kutija i uz pomoć štipaljke nakačili se na telefonski kabl koji ide do telefona lica koga žele da prisluškuju. Građani su u to vreme mislili da je znak da ih neko prisluškuje kada veza krči. Međutim, bilo je potpuno suprotno, jer kada su vam prisluškivali telefon, zvuk je bio najčistiji i imali ste utisak da je sagovornik pored vas. Da je špijuniranje i ranije bilo rasprostranjeno potvrđuje činjenica da je nekada u državnim institucijama, gotovo na svakom telefonu, stajala nalepnica na kojoj je pisalo: "Pazi, neprijatelj sluša", a što je bilo upozorenje da se svaki telefon može prisluškivati - objašnjava Spasić.

On dodaje da je danas potpuno drugačije vreme, ali i interesi, jer je tehnologija strahovito napredovala i špijunaža postala sveprisutna.

- Kada se priča o prisluškivanju, veoma je bitno znati ko je krajnji korisnik prikupljenih informacija, odnosno gde špijunska saznanja završavaju i kako se koriste. Velika zabluda je da je prisluškivanje dozvoljeno samo po nalogu suda, jer na jedan sudski nalog danas se u proseku špijunira od 10.000 do 15.000 telefonskih brojeva. Da budem jasan, sa čoveka koji je predmet "zakonskog" prisluškivanja prelazi se na sve njegove kontakte, a onda na kontakte s kojima su oni kontaktirali. Ova vrsta prikupljanja informacija pokriva se pod plaštom operativnog rada - navodi nekadašnji istaknuti operativac SDB-a.

Spasić naglašava da je BiH trenutno najugroženija, jer u njoj već više od dve decenije vlada svojevrsni obaveštajno-špijunski haos.

- Činjenica da BiH, iz potpuno razumljivih razloga, nema snažnu državno-obaveštajnu službu ide naruku raznim međunarodnim bezbednosnim agencijama, koje već godinama imaju agente upravo u Sarajevu. Obaveštajnim žargonom to znači da je BiH takozvani mekani sir za sve vrste špijunaže, jer se ne zna ko za koga radi - zaključuje Spasić.

On tvrdi da se upravo zbog prisluškivanja u mnogim ambasadama prilikom ulaska od posetilaca zahteva da isključe mobilni telefon i iz njega izvade bateriju.

- Kada se iz mobilnog telefona izvadi baterija, on tada u dobroj mjeri gubi svojstvo lokatora, nema kontakt sa sistemom i tek tada je praktično "mrtav". U diplomatskim predstavništvima na Zapadu to je već dugogodišnja praksa, koja polako počinje da se primenjuje i kod nas. To se radi kako bi se sprečilo prisluškivanje, snimanje, fotografisanje, pa čak i aktiviranje eksplozivne naprave, što je takođe moguće izvesti mobilnim telefonom - zaključuje Spasić.

Istovremeno, profesor na Banjaluka koledžu i stručnjak za pitanja bezbednosti Predrag Ćeranić tvrdi da je prisluškivanje u BiH svojevrsna siva zona, koja će se kad-tad morati ozbiljno zakonski urediti.

- Činjenica da smo nedavno imali aferu u kojoj je, prema navodima policije, prisluškivana predsednica Vlade RS govori da su ozbiljnoj špijunaži izloženi i nosioci institucija najviše vlasti. To potvrđuje da kontrola nije dovoljno funkcionalna i da je potrebno time se ozbiljno pozabaviti, jer je u BiH, bez adekvatne sankcije, moguće prisluškivanje bilo koga - navodi Ćeranić.

Njegove kolege, pripadnici raznog obezbeđenja, koji zbog prirode posla ne žele da im pominjemo imena, tvrde da oni koji misle da prisluškivanje još nije rasprostranjeno kod nas nemaju pravu sliku realnog stanja.

Nemoguće iskoreniti

- Svako ko poseduje elementarno znanje o savremenim tehnologijama zna da je prisluškivanje, iako zabranjeno bez sudskog odobrenja, danas maksimalno rasprostranjeno i praktično nemoguće izbeći. Priče o različitim modelima zaštite od špijuniranja, iz potpuno komercijalnih razloga, lansiraju oni koji pokušavaju da prodaju svoje proizvode i usluge. Ipak, špijunaža je danas sve prisutnija, jer gotovo svaki telefonski razgovor i svaki SMS ostaju trajno zabeleženi na nekoliko mesta i u svakom trenutku može im pristupiti najmanje deset bezbednosnih službi i agencija iz zemlje i sveta - objašnjavaju sagovornici Pressa.

Stručnjaci tvrde da su fiksni telefoni ranije služili kao jednostavni prislušni uređaji putem kojih se mogla slušati cela prostorija još u Staljinovom SSSR-u, a da je mobilna telefonija donela niz neslućenih mogućnosti.

- Putem mobilnog uređaja moguće je vrlo precizno locirati lica, ako je potrebno prisluškivati ga danonoćno bio telefon uključen ili ne, kopirati sve fajlove iz mobilnog uređaja, ubacivati se u druge uređaje - kažu obaveštajni stručnjaci iz BiH s kojima smo razgovarali.

Oni dodaju da su danas besmislene priče kako je prisluškivanje nemoguće ako u telefon nije postavljen prislušni aparat, jer savremeni telefoni danas imaju ugrađene softverske programe koji podržavaju prisluškivanje s lokacija koje su kilometrima udaljene od aparata.

Profesor s Fakulteta za bezbednost u Beogradu Zoran Dragišić nedavno je objasnio da ozbiljna prisluškivanja i praćenja nisu tako jeftina i da oni, pored špijuniranja telefonskih razgovora, podrazumevaju i presretanje mejlova i ostalih vidova internet komunikacije, kao i prikupljanje svih mogućih podataka o licu koje se prati. Dragišić smatra da običan građanin teško može da se suprotstavi ovoj pojavi.

- Ako neko i otkrije da ga prisluškuju, jedina mogućnost jeste da pokrene tužbu. Ali, postavlja se pitanje kako običan građanin može to da otkrije. A i ako pokrene tužbu, slaba mu je vajda od toga - rekao je Dragišić.

Svi sagovornici Pressa slažu se da je prisluškivanje, zakonsko ili ne, u savremenom svetu nemoguće iskoreniti.

- Odbrana protiv ove vrste špijuniranja, kao recimo iskorenjivanje šverca narkotika, danas je nemoguća i toga moramo biti svesni. Savremene tehnologije omogućile su da se po vrlo pristupačnim cenama mogu prisluškivati doslovno svi kojima takva aktivnost nije dosadna - tvrde oni.

Objašnjavaju da građanima nije od koristi da razbijaju glavu oko toga da li ih neko prisluškuje, jer ako neko želi da nas špijunira, to može učiniti veoma lako.

- Kao jedan od načina da neko počne da vas prisluškuje jeste, recimo, običan SMS kojim automatski pokupite softver koji to omogućava. Prisluškivanje razgovora u određenoj prostoriji moguće je i preko malog uređaja koji sadrži karticu za mobilni telefon.

Onaj ko prisluškuje pozove taj broj i to mu omogućava da čuje kompletan razgovor u prostoriji - objašnjavaju stručnjaci.